Мухамад Нагиб — разлика између измена

Војник је постао у инат оцу. Отац му је умро кад је имао само 15 година, а породица се тада преселила у [[Каиро]], но Мухамад и његов млађи брат Али остали су да заврше студије. Иначе као младићу, пријатељи у игри су му били [[ној]]еви и [[мајмуни]]. Кућа му је била украшена разним трофејима као што су [[слон]]ове кљове, [[саг]]ови од тигрове коже, главе [[носорог]]а и [[газела]] на зиду. Но, највише се волео играти војницима. Саградивши тврђаву за игру у дворишту, сатима је освајао сваки педаљ територија са својим војницима. Женио се два пута, но није имао деце. Из војске је неколико пута желио иступити, но оставке су му одбијане. Створио је име и харизму. Коначно је постао [[генерал-пуковник]] те се прикључио ономе што је познато као [[Покрет слободних официра]]. Остали чланови покрета су били млади официри, по годинама и чину, сви испод 35. године, а вукли су порекло из сељачких и породица ниже средње класе. Нагиб је знао говорити [[Енглески језик|енглески]], [[француски]], [[италијански]] и [[немачки]] језик. Наредио је да се на војним академијама учи [[хебрејски]] јер је сматрао да су Египћани изгубили [[рат]] против [[Израел]]а [[1948]]. године не могавши разбити шифре. Група слободних официра које предводи млади [[пуковник]] [[Гамал Абдел Насер]] извела је [[пуч]] [[23. јула]] [[1952]]. године и свргнула [[краљ]]а Фарука I. Нови краљ требао је његов бити његов шестомесечни син [[Фуад II]]. Наравно, створено је [[Веће револуционарне команде]]. Они су хтели поставити цивилног регента и Владу. Након што је [[Фарук I]]. свргнут и протеран из земље, Нагиб је постао председник, премијер и председник ВРК-а. Иако би неко могао помислити да је имао пуно власти, он је заправо био марионета јер је за сваку важну одлуку морао добити већину гласова чланова Већа.