Ћелијска теорија — разлика између измена

'''Ћелијска теорија''' говори о томе да се сва жива бића састоје из [[ћелија (биологија)|ћелија]] или барем једне ћелије. Немачки ботаничар [[Матијас Шлајден ]] је 1838. год.године закључио да се све биљке састоје из ћелија, а [[Теодор Шван]] 1839, до истог закључка долази за животиње, чиме постављају основу ћелијске теорије.

[[Роберт Хук]] (1635-1703), познати британски физичар, математичар и архитекта, једно време се бавио и усавршавањем микроскопа. Посматрао је пресеке плуте под микроскопом и у делу ''Микрографија'' објављеном 1665. г.године објавио резултате тог посматрања. Уочио је велики број коморица, које подсећају на пчелиње саће и које су одвојене међусобно танким преградама. Коморице назива [[ћелије]] (cells) и тај назив се задржава и до данас. Тако је први назив за ћелију дат мртвим ћелијам од којих се уствари виде само зидови.

Када је формулисан појам ћелије почела су истраживања њених делова и садржаја. Тако италијански професор медицине [[Марчело Малпиги ]](1628-1694) се усредсређује на истраживања ћелијске мембране. Први подаци детаљнијег садржаја ћелије потичу од италијанског ботаничара [[Бонавенути Кортија ]](1720-1813) који је у ћелијама алге [[Hara]] посматрао [[струјање цитоплазме (циколозис)]]. Шкотски ботаничар [[Роберт Браун]] 1883. год.године први описује [[једро]]као саставни део ћелије, али не говори о његовим функцијама. Чешки зоолог [[Јоханес Пуркиње ]](1787-1869) први уводи појам [[протоплазма]], а немачки зоолог [[Макс Шулц ]](1825-1884) поставља своју '''протоплазматичну доктрину'''. По тој доктрини свака ћелија је састављена од масе протоплазме у којој се налази једро.

[[Категорија:ћелија]]
[[Категорија:Цитологија]]