Алмогавери — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.6.4) (Робот мења: ru:Альмогавары
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 13:
== Етимологија назива ==
Термин '''алмогавер''' долази од [[арапски језик|арапског]] ''-{al-mugawir}-'' што би значило "група људи која упада на непријатељску територију"<ref name="HyV" />. Други пак извори тврде да је значење ове арапске речи "извиђач"<ref>Енциклопедија Британика [http://encyclopedia.jrank.org/ALM_ANC/ALMOGAVARES_from_the_Arab_Al_Mu.html извор]</ref>
Такође називи за вођу (''адалид'') и капетане (''алмокадени'') алмогавера потичу од арапских речи ''-{al-dalid}-'' што значи водич, и ''-{al-muqadam}-'' што значи поглавица. Претпоставља се да су имена преузета из арапског јер су се током [[Реконкиста|Реконкисте]] борили углавном на граници са маварским територијама и константном додиру са арапским језиком којем су тамо били изложени<ref name="HyV" />.
 
== Ко су били алмогавери?==
Ред 19:
'''Алмогавери''' су били горштаци из [[Краљевина Арагон|краљевине Арагон]], људи одрасли на падинама [[Арагон|арагонско]]-[[Каталонија|каталонских]] [[Пиринеји|Пиринеја]] и [[Теруел (провинција)|теруелских]] планина у околини месташца [[Албарасин]]. Иако су првобитно потицали из [[Арагон]]а, редове алмогавера су чинили припадници разних народа. У почетку су то били [[Каталонци]], [[Навара|Наварци]] и [[Баски|Баски]] чија је властела имала политичке везе са арагонским краљевима, као и [[мосарапи]] - хришћани који су живели на територији под муслиманском влашћу, и који су доведени у Арагон у једном од "ослободилачких" похода на муслиманске територије, као и муслимански одбегли робови. Касније, кад су отишли да ратују на Исток, такође су у своје редове примали [[Грци|Грке]] и [[Турци|Турке]]<ref name="Engl" />.
 
Војна огранизација алмогавера је била веома једноставна. Делили су се на обичне војнике (''алмогавери''), капетане (''алмокадани'') и вође (''адалиди''). Обично су се организовали у мале групе 5-15 људи. Њихове вође, адалиди, били су способни људи које су они сами бирали између својих редова путем гласања, а на основу заслуга и храбрости показаних у борби. Ова једноставна структура организације и могућност напредовања без обзира на порекло је стварала међу овим ратницима истински чврсте везе чије су најбитније карактеристике биле пре свега оданост и верност према другу саборцу.
 
У ратна времена, када су их упошљавали разни владари као плаћеничку војску и када би њихови редови нагло бројчано порасли, волели су да се ставе под команду неког од племића, не зато што су се сматрали неспособнима за команду, него што им је племићко име гарантовало поштовање и легитимитет.
Ред 48:
Од мајке [[Италијани|Италијанке]] и оца [[Немци|Немца]], врло брзо је остао сироче које су прихватили витезови [[Темплари]] који су у то доба пролазили кроз [[Јонско море]]. Млади Руђер се врло брзо истакао по снази и невероватној храбрости. Чак је стигао да командује флотом [[галија]] са којом је такође учествовао у одбрани [[Сан Хуан од Акре|Сан Хуана од Акре]], када је спасао животе многих [[хришћанство|хришћана]]. Међутим, том приликом је био оптужен да је украо неке драгоцености из темпларске ризнице и од хришћанских избеглица, те у страху да га не ставе на суд, побегао је на [[Краљевство Сицилија|Сицилију]] и обрео се на једној од галија дон Федерика. Тамо је по први пут сусрео алмогаверсе са којима је одмах нашао заједнички језик и склопио пријатељства са многим адалидима.
 
Руђер им је тада понудио оно што су сви они жељно ишчекивали - ново ратно ангажовање које би им донело богатство у виду ратног плена. [[Андроник II Палеолог|Андронику II]], византијском цару преко су били потребни ратници попут алмогаверса како би зауставио надирање [[Турци|Турака]] кроз [[Мала Азија|Малу Азију]]. Заузврат, цар им је понудио дуплу плату од оне која је била уобичајена за [[плаћеник]]е у [[Византијско царство|Византији]]<ref name="Монткада06">[[Франсиско де Монткада]], Маркиз од Ајтоне: Експедиција Каталонаца и Арагонаца против Турака и Грка. 06. поглавље [http://www.cervantesvirtual.com/servlet/SirveObras/12048064229088281865624/p0000001.htm#I_8_ извор]</ref>, а Руђеру је обећао место [[мега дукс|мега дукса]] и руку једне припаднице византијског племства<ref name="HyV"/>.
 
Како су алмогаверси сваку одлуку стављали на гласање ни овај пут није био изузетак. Након гласања, идеју прихватише, а Руђера изабраше за вођу<ref name="HyV"/>.
Ред 100:
Од овог момента па на даље, извори су прилично непрецизни. Рокафорт се вероватно, такође борио за вођство са принцем Фернандом од Мајорке (сином [[Ђауме II од Мајорке|Ђаумеа II од Мајорке]]), кога је [[Федерико II од Сицилије]] послао као свог представника, те се зарад моћи, одрекао верности Федерику и ставио у службу франачког принца [[Шарл де Валоа|Шарла де Валое]]<ref>El fin de los templarios[http://www.uv.es/~ivorra/Historia/SXIV/1305.htm клик]</ref>. Изгледа да је желео да се прогласи краљем Грчке те је зато ступио у везу са '''Тибоом Сепојем''' ({{јез-фр|Tibaut de Cepoy}}) који га је међутим, [[1308]]. године ухапсио и послао у Напуљ, где је Рокафорт умро од глади у затвору. Извори такође наводе да су га сами алмогавери ухватили и предали због терора који је увео након смрти Етенсе<ref name="HyV" />.
 
Након нестанка Рокафорта, алмогавери су следећих седам година ратовали у служби франачких властелина, да би се на крају сукобили са франачким грофом од [[Атина|Атине]], '''Готијеом де Бријеном''' ({{јез-фр|Gautier de Brienne}}), зато што је овај одбио да их плати за војевање у његовој служби против [[Тесалија|Тесалије]] и [[Турци|Турака]]. Године [[1311]]. после крваве битке, алмогаверси заузимају [[Грофовија Атина|грофовију Атину]], да би нешто касније створили још једну алмогаварску грофовију, [[Неопатрија|Неопатрију]], које су ускоро постале заборављени вазали [[Круна Арагона|Круне Арагона]].
 
Седамдесет и седам година се вијорила "[[сењера]]" на брду [[Партенон]]. Године [[1388]]. други ратници са [[Пиринејско полуострво|Иберијског полуострва]], ратници који су долазили из [[Краљевина Навара|Наваре]], отели су алмогаверима грофовију Атину. Након тога, алмогавери прелазе у легенду<ref name="HyV" />.