Сергеј Корољов — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м додавање шаблона биографија или стандардизација
Ред 43:
 
[[Слика:Koroljov-vdnx8 sep2008.jpg|лево|мини|250п|Споменик Сергеју Коровљеву у Москви]]
После дугогодишњег настојања, [[1957]]. године, успео је да му се одобри пројекат „вештачког сателита“. Програм „[[Спутњик]]“ развијен је свега у месец дана, јер је Корољов већ имао готову ракету, којом би мали вештачки сателит у облику кугле нансираолансирао у земљину орбиту. „[[Спутњик 1]]“ лансиран је [[4. октобар|4. октобра]] [[1957]]. године са космодрома [[Бајконур]], што се узима као почетак [[Свемирска трка|свемирске трке]]. Већ [[3. новембар|3. новембра]] исте године лансиран је и „[[Спутњик 2]]“, који је у свемир понео и прво живо биће - пса [[Лајка|Лајку]]. После лансирања „[[Спутњик 3|Спутњика 3]]“, следеће године, Корољев се окренуо пројекту лета на Месец. Пројекат „Луна“ је лансирао неколико летелица на [[Месец]], од којих је „[[Луна 3]]“ успео да сними фотографије тамне стране земљиног сателита. Сви ови успеси совјетског свемирског програма причињавали су велико задовољство тадашњем лидеру [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] - [[Никита Хрушчов|Никити Хрушчову]].
 
Следећи велики успех Корољова и његових сарадника било је лансирање првог човека у [[свемир]]. Након одобрења Владе, модификована [[Р-7 Семјорка|ракета Р-7]] (под именом „[[Восток 1|ВастокВосток 1]]“) је [[12. април]]а [[1961]]. године понела [[Јуриј Гагарин|Јурија Гагарина]] у земљину орбиту. Гагарин се вратио на [[Земља|Земљу]] падобраном након што је искочио из капсуле на висини од 7 километара. Следели су други летови из програма „[[ВастокВосток]]“, а [[1963]]. године је у свемир полетела и прва жена - [[Валентина Терјешкова]].
 
Због одлуке [[Политбиро]]а [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Комунистичке партије Совјетског Савеза]] да се индетитет управника свемирског програма чува као државна тајна, Серегеј Корољов је дуги низ година остао непознат широј јавности. Астронаути и други сарадници су га познавали као „СП“ (Сергеј Павлович) или као главног дизајнера.