Жуч — разлика између измена

1.310 бајтова додато ,  пре 9 година
м
нема резимеа измене
м
[[Image:Cholestasis 2 high mag.jpg|thumb|225px|Жуч (жути материјал) у [[биопсија|биопсији]] [[јетра|јетре]] у амбијенту жучне стагнације и.е. [[Холестаза|холестазе]]]]
[[File:Bile1.png|right|225px|thumb|Дејство жучних соли на пробаву]]
'''Жуч''' је жута или зеленкаста течност, производ лучења [[ћелија (биологија)|ћелија]] [[јетра|јетре]] код већине [[кичмењаци|кичмењака]]. Жуч посебним системом жучних канала доспева из [[жучна кеса|жучне кесе]] у [[дванаестопалачно црево]] (дуоденум) где помаже у процесу разлагања [[масти]] (липида). Пре споја са дуоденумом жучовод се спаја са сабирним водом из [[гуштерача|гуштераче]]. Жуч се излучује из жучне кесе на сигнал да су масноће ушле у дуоденум. Жучна кеса се сакупи и убризгава жуч у лумен [[дуоденум]]а.<ref name="Gray's Anatomy40th">{{Gray's Anatomy40th}}</ref>
 
Жуч се састоји се од [[Жучне киселине|жучних соли]], [[електролит]]а, [[билирубин]]а (разградни продукт [[хемоглобин]]а), [[холестерол]]а, и других [[липид]]а. Такођер садржи метаболите и разградне продукте [[ксенобиотик]]а ([[лек]]ова и [[отров]]а). Жуч служи као [[емулгатор]] за масти и витамине растворне у уљима у [[систем органа за варење|пробавном тракту]] и омогућава бољу апсорпцију масних материја из црева.
 
== Физиолошке функције ==
Жуч делује у одређеној мери као сурфактант, помажући [[емулзија|емулзификацију]] масти из хране. [[анјон|Ањон]] жучне соли има [[хидрофилност|хидрофилни]] и [[хидрофобност|хидрофобни]] дио те има могућност окруживања капљица масти ([[триглицерид]]а и [[фосфолипид]]а) при чему се формирају [[мицела|мицеле]], код којих је хидрофобни део окренут према унутра. Хидрофилни крај је позитивно наелектрисан због [[лецитин]]а и других [[фосфолипид]]а који сачињавају жуч и овај набој спречава капљице масти окружене жучи да се поново групишу у веће честице. Обично мицеле у дуоденуму имају пречник од око 14-33&нбсп;-{μм}-.
Žuč deluje u određenoj meri kao surfaktant, pomažući [[emulzija|emulzifikaciju]] masti iz hrane. [[анјоn|Anjon]] žučne soli ima [[hidrofilnost|hidrofilni]] i [[hidrofobnost|hidrofobni]] dio te ima mogućnost okruživanja kapljica masti ([[triglicerid]]a i [[fosfolipid]]a) pri čemu se formiraju [[micela|micele]], kod kojih je hidrofobni deo okrenut prema unutra. Hidrofilni kraj je pozitivno naelektrisan zbog [[lecitin]]a i drugih [[fosfolipid]]a koji sačinjavaju žuč i ovaj naboj sprečava kapljice masti okružene žuči da se ponovo grupišu u veće čestice. Obično micele u duodenumu imaju prečnik od oko 14-33&nbsp;-{μm}-.
 
[[Дисперзија]] масти из хране у мицеле омогућава већу површину за деловање [[ензим]]а [[панкреасна липаза|панкреасне липазе]], која разлаже триглицериде и може да доспе у масно језгро кроз пукотине између жучних соли. Триглицерид се разлаже у две [[масне киселине]] и моноглицерид, који се апсорбирају у зидовима црева. Након проласка кроз мембрану, масне киселине поново формирају триглицерид и апсорбирају се у [[лимфни систем]] кроз лимфне капиларе. Без жучних соли, већина липида из хране би неразграђена изашла из организма као [[измет|фекалије]].
[[Disperzija]] masti iz hrane u micele omogućava veću površinu za delovanje [[enzim]]a [[pankreasna lipaza|pankreasne lipaze]], koja razlaže trigliceride i može da dospe u masno jezgro kroz pukotine između žučnih soli. Triglicerid se razlaže u dve [[masne kiseline]] i monoglicerid, koji se apsorbiraju u zidovima creva. Nakon prolaska kroz membranu, masne kiseline ponovo formiraju triglicerid i apsorbiraju se u [[limfni sistem]] kroz limfne kapilare. Bez žučnih soli, većina lipida iz hrane bi nerazgrađena izašla iz organizma kao [[izmet|fekalije]].
 
Како жуч повећава апсорпцију масти, то представља важан део апсорпције супстанци растворљивих у мастима, као што су витамини ([[Витамин Д|Д]], [[витамин Е|Е]], [[витамин К|К]] и [[витамин А|А]]). Поред улоге у пробави, жуч служи као пут излучивања [[билирубин]]а, нуспродукта [[еритроцити|еритроцита]] које рециклише јетра. Алкални жуч има функцију неутрализације вишка киселине, пре доласка у илеум, задњи дио танког цријева. Жучне соли такође делују као [[бактерицид]]и, уништавајући многе микроорганизме присутне у храни.
Kako žuč povećava apsorpciju masti, to predstavlja važan deo apsorpcije supstanci rastvorljivih u mastima, kao što su vitamini ([[Витамин Д|D]], [[vitamin E|E]], [[vitamin K|K]] i [[vitamin A|A]]). Pored uloge u probavi, žuč služi kao put izlučivanja [[bilirubin]]a, nusprodukta [[eritrociti|eritrocita]] koje recikliše jetra. Alkalni žuč ima funkciju neutralizacije viška kiseline, pre dolaska u ileum, zadnji dio tankog crijeva. Žučne soli takođe deluju kao [[baktericid]]i, uništavajući mnoge mikroorganizme prisutne u hrani.
 
==Референце==