Ово умеће се стиче дуготрајним вежбањем, а заснива се на законима [[Аеродинамика|аеродинамике]], на теореми [[Николај Жуковски|Жуковског]].<ref>-{Aerodinamika, 1960.g.str.14 i 15, Dipl. ing. dr Zlatko Rendulic}-</ref>
Ударцем лопте сногом се преноси на исту ''импулс силе''. Ако правац ''импулса силе'' пролази кроз тежиште лопте иста се креће праволиниски, без ротације, случај а) на слици. Међутим, ако је на краку од тежишта, лопта добија ротацију с одређеном угаоном брзином ω, случај б). Обимна брзина -{r}-ω се сабира сједнес једне стране а здругеса друге стране одузима од брзине кретања лопте, посматрано у равни ротације. На страни сабирања локалних брзина је притисак ваздуха мањи а на страни одузимања је већи. Резултат те разлике локалних притисака је сила узгона, која се сабира с инпулсомимпулсом силе у резултујићурезултујућу. Та резултујућа сила делује на лопту и уравнотежује отпор ваздуха при њеном кретању. Пошто је сила узгона увек нормална на тангенту правца кретања и вектор узгона ротира око своје нападне тачке, те се лопта креће по [[парабола|параболичној]] путањи. Параболична патања је у истој равни као и ротација лопте. По тој законитости лопта, код мајсторски изведеног слободног ударца, може заобићи живи зид а и испред голмана да нагло почиње да губи висину. Често се с таквим ударцима постижу голови и из корнера.
