Jodid — разлика између измена

Jodid je jednajedan od najvećih (monoatomskih) [[анјон|anjona]]. On ima prečnik od oko 220 [[pikometar]]a. U poređenju s njim lakšiostali halidi su znatno manji: [[bromid]] (196 -{pm}-), [[hlorid]] (181 -{pm}-), i [[fluorid]] (133 -{pm}-). Delom zbog njegove veličine, jod formira relativno slabe veze sa većinom elemenata.

Većina jodidnih soli je rastvorna u vodi, made često manje od srodnih hlorida i bromida. Pošto su jodidi veći, oni su manje hidrofilni od manjih anjona. Jedna od posledica toga je da je natrijum jodid visoko rastvoran u acetonu, dok natrijum hlorid nije. Niska rastvorljivost [[srebro jodid]]a i [[olovo jodid]]a odražava kovalentni karakter tih metalnih jodida. Test za prisustvo jodidnih jona je formiranje žutog precipitata tih jedinjenja nakon tretmana rastvora sa [[srebro nitrat]]om ili [[olovo(II) nitrat]]om.<ref name=G&E/>

Vodeni rastvori jodidnih soli rastvaraju jod bolje od čiste vode. Ovaj efekat je posledica formiranja [[trijodid]]nog jonjona, koji ima smeđu boju:

:-{I ⁻ + I₂ {{unicode|⇌}} I₃⁻}-

Jodidne soli su blago [[redukujući agens]]i i mnogimnoge od njih reaguju sa kiseonikom da formirajuformirajući jod. Redukujući agens je hemijski termin za antioksidans., Antioksidanskečije osobine se mogu kvantitativno izraziti kaou vidu [[Redoks-potencijal|redoks potencijalpotencijala]]:

Pošto se jodidi lako oksiduju, enzimi ih konvertuju u [[elektrofil]]ne jodirajuće agense, prema potrebamapotrebi za [[biosinteza|biosintezebiosintezu]] velikog broja prirodnih proizvoda koji sadrže jodide. Jodid može da funkcioniše kao antioksidans koji lako reaguje sa reaktivnim molekulima kiseonika kao što je [[vodonik peroksid]]: