Вокатив — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
'''Вокатив''' је пети падеж у [[српски језик|српском језику]], једини независан поред [[номинатив]]а. Његова функција је комуникативна јер служи за дозивање, обраћање саговорнику, скретање пажње и сл, а његова употребна вредност је апелативна. Овај падеж се у писању увек одваја '''зарезом''', а у говору краћом паузом. На пример:
:'''Ана,''' врати се.
:Како сте''', госпођо'''?
:Јесен стиже''', дуњо моја'''.
 
Код појединих именица мушког рода у вокативу неки гласови се мењају:
:чове'''к'''-чове'''ч'''е, предра'''г'''-предра'''ж'''е
:стри'''ц'''-стри'''ч'''е, кне'''з'''-кне'''ж'''е, чита'''л'''а'''ц'''-чита'''оч'''е
Облик вокатива множине именица мушког рода исти је као и Номинативу множине тих именица.
Зато су и промене одређених гласова овде исте као у Номинативу:
мома'''к'''-мом'''ц'''и,викинг-викин'''з'''и.
'''Вокатив је, као и Номинатив, падеж уз који не могу стајати предлози.'''
Именице у вокативу немају посебну службу у реченици.
 
 
Одговара на узвике ''хеј!'', ''ој'' итд.
 
Облик вокатива множине именица мушког рода исти је као и Номинативуноминативу множине тих именица. Зато су и промене одређених гласова овде исте као у номинативу:
:мома'''к'''-мом'''ц'''и,викинг-викин'''з'''и.
 
''Вокатив је, као и номинатив, падеж уз који не могу стајати предлози.'' Именице у вокативу немају посебну службу у реченици. Одговара на узвике ''хеј!'', ''ој'' итд.
{{-}}
{{падежи}}