Драчевица (жупа) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 3:
Драчевица је добила име по словенској ријечи драч (ситно, трновито жбуње) што одговара и данашњој оклини тог краја. Жупа се дијелила на три поља: Суторину (са ријеком Суторином и потоком Тртор, на којем је данас насеље [[Суторина]]) Камено поље (данас насеље [[Камено]]) и Кутско поље (са Кутским потоком, који предио је данас насеље [[Кути]]). Камено или Каменско поље, повучено у брда било је мање је значајно од друга два. Кутско поље је представљало центар жупе, а изнад њега се налазе рушевине [[Свети Тома у Кутима| цркве св. Томе]] , из IX вијека. Изнад Суторинског поља, у данашњем насељу [[Сушћепан|Сушћепану]] , налази се црква св. Стевана, из IX вијека. Дуж [[Бока Которска|обале]] је кроз жупу пролазио [[Римски путеви у Црној Гори| римски пут]] , а одвајао се од мора долином Суторине, ка Конавлима. Тјеснац [[Пролаз Вериге|Вериге]] (Catena) у [[Бока Которска|Боки Которској]] , који је скраћивао пут из [[Дукља|Дукље]] до [[Травунија|Травуније]] , налазио се на путу између жупе Драчевице и сусједне жупе [[Рисан (жупа)|Рисна]]. Није потврђено да је плодно поље ( настањено почетком IX вијека) око [[Бијела (Херцег Нови)|Бијеле]] (између Рисна и Драчевице) припадало некој од ове двије жупе.
==У дукљанској држави==
==Жупа у Србији Немањића==
Жупа се налазила у средњовјековној држави Србији скоро два вијека, од времена [[Стефан Немања|Стефана Немање]] , до [[1373]]. године. Са титулом великог жупана, али и почасном титулом „краља“ Диоклитије, Далмације, Требиња, Топлице и Хвосна (између осталог и по натпису са цркве св. Луке, у Котору, из 1195. године) [[Вукан Немањић]], син врховног владара и великог жупана, [[Стефан Немања|Стефана Немање]], добија самим тим на управу и жупу Драчевицу. Као велики жупан и „краљ“ наведених области, у држави врховног владара [[Стефан Владислав|Стефана Владислава I Немањића]] , помиње се [[Ђорђе Немањић]] (син [[Вукан Немањић|Вукана Немањића]]) у чије су вријеме, [[1241]]. године, [[Монголи]] преко Далмације и жупе Драчевице продрли у [[Зета|Зету]] и похарали [[Котор]], [[Свач]] и [[Дриваст]]. [[Стефан Вукановић Немањић ]] (градитељ [[Манастир Морсча| манастира Мораче]], у 1251 – 1252. години) такође је „краљ“ ових области, као и краљица [[Јелена Анжујска|Јелена]] (мајка краља [[Стефан Урош Милутин| Милутина]]) која је „поморском земљом“ уорављала тридесетак година. „Поморском земљом“ (Зетом и осталим приморским областима) су управљали и српски престолонаследници („ млади краљеви“) [[Стефан Урош III Дечански|Стефан]] и [[Стефан Урош IV Душан|Душан]]. Послије смрти, кнеза [[Војислав Војиновић|Војислава Војиновића]] (око [[1350]]. ставилац на двору [[Стефан Душан|Стефана Душана]] и наследник свог брата, великог хумског жупана [[Алтоман Војиновић|Алтомана Војиновића]], а током година распада српског царства, најмоћнији обласни господар у тзв. Рашкој земљи) појављује се његов братанић [[Никола Алтомановић|Никола (Милоша) Алтомановић (Војиновић)]] . У сукобима са стричевом удовицом, књегињом Гоиславом , између осталих подручја, осваја и жупу Драчевицу (око јесени [[1367]] – краја [[1368]]. године). Након пропасти Николе Алтомановића (Војиновића) у сукобу са Коалицијом (бан Твртко, кнез Лазар и угарски краљ Лудвиг Први) долази до подјеле његових посједа од стране побједника, а ослијепљени Никола, као изгнаник (и последњи изданак угледне породице Војиновића) завршава у једном манастиру у Зети.
==Жупа у Зети и Босни==
До освајања од стране [[Османлије|Османлија]] , 14 жупа Драчевица је била у држави Балшића четри године, а у босанској краљевини од [[1377]]. до њене пропасти. Године [[1373]]. након упада Ђурађа I Балшића, жупе Драчевица, Конавле и Требиње припајају се [[Зета|Зети]]. Међутим, [[1377]] ( годину прије смрти господара Зете) након отказивања послушности у наведеним жупама, исте преузима босански бан (од октобра 1377. краљ) [[Твртко I Котроманић|Твртко I]]. Ђурађев наследник , [[Балша II Балшић]], гајио је у току своје владавине (1378-1385) велико супарништво и непријатељство са краљем Босне, не само око [[Котор|Котора]], већ и Драчевице, Конавља и Требиња.
===Трг Нови (Свети Стефан)===
На територији, коју је Балша II покушавао да поврати од Босне, у прољеће 1382. године, у циљу трговине (посебно сољу) босански краљ Твртко I Котроманић , поред рјечице Суторине, на улазу у Боку Которску, полаже темеље трга [[Херцег Нови|Новог]]. Назвао га је именом „Свети Стефан“(који назив није прихватан у народу). Годину дана по формирању Новог, [[Балша II Балшић|Балша II]]
са војском врши упадe у Драчевицу и [[Конавље]], али не успијева да их припоји зетској држави. Нови и жупа Драчевица , у сљедећих педесет година , у босаснској држави губе значај , обзиром да је краљ Твртко I попустио под притисцима Дубровчана и одустао од трговине сољу. Тако је било до појаве херцега [[Стефан Вукчић Косача|Стефана Вукчића Косаче]]. У оквиру Босне, жупа Драчевица и трг Нови ће бити у Великом Војводству [[Сандаљ Хранић|Сандаља Хранића Косаче]], потом Великом Војводству и Херцештву од Св, Саве (Стефана Вукчића Косаче). Под притиском Турака, који су заузели Босну и његове земље, херцег [[Стефан Вукчић Косача]] је своје последње уточиште потражио у уском приморско подручју (жупа Драчевица) и Херцег Новом (који су Османлије заузеле 1483. године).
== Извори ==
| |||