Сатурналије — разлика између измена

Escultura Saturnalia de Ernesto Biondi.jpg'''Сатурналије''' су биле древни [[антички Рим|римски фестивал]] у част бога [[Сатурн (митологија)|Сатурна]] које су првобитно одржаване 17. децембра, а касније продужена незваничним свечаностима до 23. децембра. Празник је прослављан [[жртвовање|приношењем жртава]] у [[Сатурнов храм|Сатурновом храму]] на [[римски форум|римском форуму]] и јавним гозбама, које су пратиле размене поклона, сталне забаве и [[карневал]]ска атмосфера која је игнорисала римске друштвене норме: [[коцкање]] је било дозвољено, а господари су служили своје [[роб]]ове.<ref>John F. Miller, "Roman Festivals," in ''The Oxford Encyclopedia of Ancient Greece and Rome'' (Oxford University Press, 2010), p. 172.</ref> Песник [[Катул]] је Сатурналије називао „најбољим од свих дана“.<ref>Catullus 14.15, as cited by Hans-Friedrich Mueller, "Saturn," in ''The Oxford Encyclopedia of Ancient Greece and Rome'', p. 221.</ref>

У [[грчка митологија|грчко]]-[[Римска митологија|римској митологији]], Сатурн је био бог [[пољопривреда|пољопривреде]] који је владао целим светом у [[златни вијек|златном веку]], када људи од земљиних плодова без рада у држави [[друштвена једнакост|друштвене једнакости]]. Гозбе и [[оргије|оргијања]] за време Сатурналија је требало да одражавају прилике у изгубљеном митском добу. Грчки еквивалент овим свечаностима је била [[Хронија]].<ref>William F. Hansen, ''Ariadne's Thread: A Guide to International Tales Found in Classical Literature'' (Cornell University Press, 2002), p. 385.</ref>

Иако је вероватно најпознатији римски празник, Сатурналија као целина није описана од почетка до краја у неком древном извору. Данашње схватање фестивала је састављено из неколико извора који се баве његовим различитим апектима.<ref>Fanny Dolansky, "Celebrating the Saturnalia: Religious Ritual and Roman Domestic Life," in ''A Companion to Families in the Greek and Roman Worlds'' (Wiley-Blackwell, 2011), p. 484.</ref> Сатурналија је била драмаски оквир истоименог дела писца [[Макробије|Макробија]], римског писца из периода [[позна антика|позне антике]], које је главни извор који описује овај празник. У једној интерпретицији Макробијевог дела, Сатурналија је фестивал светлости који обухвата и зимски [[солстициј]] (краткодневницу која пада 21. децембра), док присуство биља свећа симболизује потрагу за знањем и истином.<ref>[[Macrobius]], ''Saturnalia'' 1.1.8–9; Jane Chance, ''Medieval Mythography: From Roman North Africa to the School of Chartres, A.D. 433–1177'' (University Press of Florida, 1994), p. 71.</ref> Поновна појава светлости (тј. све дуже трајање обданице) и долазак [[Нова година|Нове године]] су касније током [[Римско царство|Римског царства]] слављени 25. децембра као „рођендан [[Сол Инвиктус|непобедивог Сунца]]“.<ref>Robert A. Kaster, ''Macrobius: Saturnalia, Books 1–2'' ([[Loeb Classical Library]], 2011), note on p. 16.</ref>

Популарност Сатурналија се наставило у 3. и 4. веку, у време кад је Римско царство било под [[хришћанство|хришћанском]] доминацијом, а могуће је да су неки од његових обичаја утичали на прослављање [[Божић]]а и Нове године.<ref>[[Mary Beard (classicist)|Mary Beard]], J.A. North, and S.R.F. Price, ''Religions of Rome: A Sourcebook'' (Cambridge University Press, 1998), vol. 2, p. 124; Craig A. Williams, ''Martial: Epigrams Book Two'' (Oxford University Press, 2004), p. 259 (on the custom of gift-giving). Many observers schooled in the [[classical tradition]] have noted similarities between the Saturnalia and historical revelry during the [[Twelve Days of Christmas]] and the [[Feast of Fools]]; see entry on "Bacchanalia and Saturnalia," in ''The Classical Tradition'', edited by [[Anthony Grafton]], [[Glenn W. Most]], and Salvatore Settis (Harvard University Press, 2010), p. 116. "The reciprocal influences of the Saturnalia, [[Yule|Germanic solstitial festivals]], Christmas, and [[Chanukkah]] are familiar," notes C. Bennet Pascal, "October Horse," ''Harvard Studies in Classical Philology'' 85 (1981), p. 289.</ref>