Хидростатика — разлика између измена

нема резимеа измене
(Допуна текста.)
Нема описа измене
'''Хидростатика''' изучава законе мировања [[флуид]]а и део је [[Механика флуида|Механике флуида]], тачније једне области Механике флуида - [[хидраулика|хидраулике]]. Флуид се при мировању налази у „савршеном“ стању јер његова [[вискозност]] не долази до изражаја. Наиме, на основу Хипотезе о великој покретљивости (Хипотеза о великој и лакој деформабилности) последица молекуларне микро структуре течности и гасова је лака покретљивост (течљивост) тако да и врло мале силе изазивају велике деформације. Директне последице ове хипотезе су следеће:
* [[Смицајни напон | Смицајни (тангенцијални) напони]], односно [[трење]] се не јавља у флуиду који мирује. Међутим, иако струјање флуида неминовно изазива, тј. генерише [[сила трења | силу трења]], у неким случајевима струјања флуида се [[сила трења | силе трења]] могу занемарити у односу на [[инерцијалне силе | инерцијалне силе]], тако да се у тим случајевима може говорити о моделу [[невискозни флуид | невискозног флуида]] ([[невискозни флуид | савршени флуид]]).
* Из горњег својства долази се до следеће последице исте хипотезе: Међудејство флуида са различитих страна неке површи се остварује ''искључиво у правцу нормале на [[површ]]''. Како се [[нормални напон | напони истезања]] не могу јавити у флуиду, остаје да се [[нормални напон]]и своде на [[притисак]].
244

измене