Шант (медицина) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.5.1) (Робот додаје: fa:شانت
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 7:
Ако крв прелази из плућне циркулације у системску (десно-леви шант), венска крв одлази у артеријски систем смањујући засићеност артеријске крви кисеоником, што се манифестује појавом [[Цијаноза|цијанозе]] (плавичаста боја коже и видљивих слузокожа). Зависно од величине шанта и системског волумена крви, цијаноза може бити различитог степена: од једва приметне, благе, до екстремно тешке, у којој незасићеност артеријске крви кисеоником може износити и 50%. Сразмерно незасићености артеријске крви кисеоником (која делује стимулативно на [[Коштана срж|коштану срж]]) развија се компензаторна полиглобулија, а прсти постају маљичасти ({{јез-лат|digiti Hippocrati}}), ноктију сличних покровном стаклу часовника. Пример такве урођене срчане мане (УСМ) је [[тетралогија Фало]] ({{јез-лат|Fallo}}t).
 
Ако крв прелази из системске циркулације у плућну (лево-десни шант) постоји рециркулација крви кроз плућа, тј. повећава се волумен крви која циркулише кроз плућа. Нема цијанозе јер артеријска крв одлази у венски систем, али десна комора се оптерећује додатним волуменом крви. Временом, због стално повећаног волумена крви која циркулише у плућима, долази до развоја опструктивних лезија у мишићним артеријама и артериолама плућа, тј. до плексогеничке плућне артериопатије. Ове промене пролазе, према Хиту и Едвардсу<ref name="isbn0-7279-1668-8">{{cite book | author = Judith Therrien; Michael A. Gatzoulis; Lorna Swan | title = Adult congenital heart disease: a practical guide | publisher = Blackwell Pub | location = Cambridge, MA | year = 2005 | pages = | id = ISBN 0-7279-1668-8 | oclc = | doi = | accessdate = }}</ref>, кроз шест степени. До половине III степена, хипертензивне опструктивне лезије у плућима су реверзибилне. Притисак у десној комори се повећава (уз оптерећење волуменом крви у дијастоли десна комора бива оптерећена и повећаним крвним притиском у систоли). Лево-десни шант се смањује, а када лезије пређу у касни III степен, долази до реверзије шанта у десно-леви са појавом цијанозе, тј. до [[Ајзенменгеров синдром|Ајзенменгерове болести]] фазе постојеће УСМ.<ref name="pmid19416617">{{cite journal |author=Jensen AS, Iversen K, Vejlstrup NG, Hansen PB, Søndergaard L |title=Eisenmenger syndrome |language=Danish |journal=Ugeskrift for Laeger |volume=171 |issue=15 |pages=1270–5 |year=2009 |month=April |pmid=19416617 |doi= |url= |issn= |accessdate = 022. 066. 2009.}}</ref>
 
==Литература==