Рат Сицилијанске вечерње — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Фајл Roger_of_Lauria.jpg је уклоњен јер га је на Остави обрисао Fastily са разлогом: No source since 30 September 2011
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 35:
На ускршњи понедељак [[30. март]]а [[1282]]. у једној цркви на периферији [[Палермо|Палерма]] управо током вечерње молитве започела је побуна названа [[Сицилијанско вечерње]]. Тачни догађаји који су довели до Вечерња нису најбоље познати, али сви различити описи тога догађаја спомињу да су Французи напастовали или провоцирали сицилијанске жене. Тај догађај је разљутио Сицилијанце, који су после тога током 6 седмица побили 4.000 Француза на Сицилији. У то време краљ Сицилије је био [[Карло I Анжувинац]], који је владао Сицилијом уз помоћ Француза, на које је народ Сицилије био веома киван. Французи су били озлоглашени, јер су лоше поступали са локалним становништвом. Народ је поштедео само неколико Француза, који су били познати по добром понашању.
 
[[Месина]] се задња побунила [[28. април]]а [[1282]]. Побуну су потпиривали и представници Педра III Арагонског као наследника Манфреда Сицилијанског. [[Педро III Арагонски]] је бесуспешно покушао да добије подршку Византије.
 
== Арагонска инвазија Италије ==
Ред 62:
Брат Педра III Арагонског придружио се Французима. Држао је важне територије између Арагона и француских вазалних поседа. Најзначајнији посед је била грофовија [[Русијон]]. Током 1284. велика француска армија вод вођством краља [[Филип III Храбри|Филипа III Храброг]] улази у Русијон. Војска се састојала од 16.000 коњаника, 17. 000 стрелаца и 100.000 пешака. Међутим локално становништво је било против Француза, задавши им доста муке да их савладају.
 
Током [[1285]]. француске снаге су опет напредовале, тако да је [[Карло III Валуа]] крунисан, али не са правом круном, него са кардиналским шеширом. Из Италије се вратио [[Руђер де Љурија]] уништивши француску флоту. Француска војска је била тешко погођена епидемијом дизентерије. Чак се и наследник француског престола, [[Филип IV Лепи]] разболео. Французи су били принуђени да преговарају о слободном проласку краљевске породице преко Пиринеја. Краљевска породица је добила слободан пролаз, а француска војска није, па је десеткована на [[Пиринеји]]ма при пробоју у Француску. Чак је и француски краљ [[Филип III Храбри]] побегао испред Педра Арагонског и умро је у Перпињану.
 
Педро III Арагонски је умро [[2. новембар|2. новембра]] [[1285]]. Уговором из Тараскона [[1291]]. Арагон и службено припада Педрову наследнику [[Алфонсо III Арагонски|Алфонсу III Арагонском]], а црква укида забрану и екскомуникацију.
Ред 68:
== Сицилија против Напуља и Арагона ==
 
Уговором из Тараскона окончао се рат са Арагоном. Арагон је наследио [[Алфонсо III Арагонски]], који исто брзо умире, па Алфонсов брат [[Ђауме I Сицилијански ]] уједињује два краљевства: [[Арагон]] и [[Сицилија|Сицилију]]. Ђауме I Сицилијански је потписао [[1295]]. уговор у Анањију са папом, по коме Сицилију предаје папама. Папа предаје Сицилију Карлу II Напуљском. Сицилијанци и син Педра Арагонског [[Федерико III Сицилијански]] не прихватају тај договор. Сицилијанци проглашавају Федерика III Сицилијанског краљем. Поново избија рат арагонске Сицилије и анжувинског [[Напуљско краљевство|Напуљског краљевства]].
 
Уговор [[Ђауме I Сицилијански|Ђаумеа I Сицилијански]] са папом обавезивао га је да помаже [[Анжувинци]]ма против свога брата [[Федерико III Сицилијански|Федерика III Сицилијанског]]. Арагонска флота је због тога нападала Сицилију. Федерико III Сицилијански је извршио инвазију Калабрије [[1296]]. Заузео је неколико градова, потакао је побуну у [[Напуљ]]у. Поред тога преговарао је са гибелинским градовима [[Тоскана|Тоскане]] и [[Ломбардија|Ломбардије]] и потпомагао је побуне против папе.