Индијско-пакистански рат (1947) — разлика између измена

|време= [[21. октобар]] [[1947]]. - [[31. децембар]] [[1948]].

[[Џаму и Кашмир]] је била једна од принчевских држава Индије, која је признала британски суверенитет, а имала је велики степен аутономије. Пре повлачења Британаца из Индије [[1947.]] Кашмир је био под притиском и Индије и Пакистана да постане њихов део. [[Махараџа]] Кашмира [[Хари Синг]] је желео независност Кашмира и настојао је да одгоди решење. Међутим у време британског повлачења долази до напада здружених пропакистанских племеменских снага из Северозападних граничних подручја Пакистана, и регуларне пакистанске војске. Због инвазије махараџа се одлучује да преда Кашмир Индији и тако је започео рат. [[Пакистан]] је тврдио да пошто су муслимани већина становништва Кашмира, принчевска држава Кашмир је требала припасти Пакистану. Индијско полагање права на Кашмир долази од тога да је махараџа предао Кашмир Индији, као што се десило и са другим принчевским државама. Осим тога 48% становништва Кашмира су били сики, будисти и хиндуси.

*Локалну герилу су подржавали редовни пакистански војници, који су ушли у састав многих АЗК јединица, а како је рат трајао тако се повећавао број пакистанских редовних војника

Као резултат тих предности АЗК војска је брзо надвладала, али не и докрајчила државну војску Џаму и Кашмира. Међутим [[Индија]] је почела ваздухом слати појачања и тиме је спасила [[Џаму и Кашмир]]. До краја [[1947.]] офанзива АЗК је изгубила на замаху. На Високим Хималајима АЗК је и даље напредовала, све док није дошла до предграђа Леха у јуну 1948. Током [[1948.]] водило се мноштво мањих битки. Ниједна битка није дала одлучну предност другој страни, тако да се линија фронта учврстила. [[Пакистан]] је временом све отвореније подржавао АЗК снаге, тако да су биле укључене и регуларне јединице пакистанске војске, а не само пакистански војници у АЗК јединицама. Формални прекид ватре је проглашен [[31. децембар|31. децембра]] [[1948.]]

Велики део кашмирске долине је био под контролом паравојних снага. Победили су државну војску Џаму и Кашмира и пут према главном граду Кашмира [[Шринагар]]у је био отворен. Војска Џаму и Кашмира се налазила у окружењу у неколико градова. У очајању владар Кашмира махараџа [[Хари Синг]] је замолио индијску владу да пошаље војску у помоћ, да би се зауставила побуна. [[Индија]] је обећала Сингу помоћ, али тек кад потпише да Кашмир улази у састав [[Индија|Индије]]. Хари Синг је потписао да Кашмир улази у састав Индије, па је стигла индијска војска, која је зауставила нападаче и спречила пад [[Шринагар]]а.

Индијска војска је била пребачена зрачним путем до [[Шринагар]]а и победила је паравојне снаге АЗК на предграђима Шринагара. Индијска војска је гањала разбијене АЗК снаге и ослободила је два града Барамулу и Ури. У Панч долини је настављена опсада владиних снага. На северу пропакистанске снаге су заузеле још више територија.

АЗК уз помоћ пакистанске војске је нападао безброј пута Џангер, али безуспешно. Индијци су заузели Титвали. АЗК је напредовао на високим Хималајима и почели су опседати Лех, а заузели су и Каргил. Победили су индијско појачање које је кренуло да ослободи Скарду.