Асам — разлика између измена

2 бајта додата ,  пре 9 година
нема резимеа измене
м (Разне исправке)
 
 
'''Асам''' је савезна држава [[Индија|Индије]] са површином од 78.438 -{km²}- и 26.638.407 становника (стање: 1. јан. 2001). Налази се на југоистоку Индије на источним обронцима [[Хималаји|Хималаја]]. Асам окружују друге североисточне државе [[АранчалАруначал Прадеш]], [[Нагаланд]], [[Манипур]], [[Мизорам]], [[Трипура]] и [[Мегалаја]]. Трговачки центар Асама [[Гувахати]] представља везу са североисточним државама званим и "седам„седам сестара"сестара“. Те државе су са остатком [[Индија|Индије]] повезане уским коридором званим "пилећи„пилећи врат"врат“. Асам граничи и са [[Бутан]]ом и [[Бангладеш]]ом.
[[Слика:Sibodol_right.jpg|мини|лево|250п|Сибидол храм у Сибсагару]]
 
==Географија и клима ==
Асам је у облику слова Т и састоји се од долине [[Брамапутра|Брамапутре]], Карби и Кашар планина и јужне долине Барак. У Асаму има много вегетације, шума и дивљих животиња. Постоје и бројне заштићене шуме, од којих у једној постоји ретки [[индијски носорог]]. Има много [[бамбус]]а. Шуме, флора, фауна, реке и природна лепота доприносе развоју туризма Асама. Асам је подложан жестоким земљотресима. Велики земљотрес од 8,6 степени Рихтерове скале погодио је Асам [[1950|1950.]].
 
Асам има огромне количине падавина између марта ји септембра, а влажност је изузетно висока током лета. Температуре су благе и никад нису екстремне (достижу 35-{°C}- до 38-{°C}- ). Пријатна субалпска клима превладава на брдима, а у низији је лето јако неугодно због велике влажности ваздуха. Зиме су јако благе са минималним темпаратурама око 6 степени Целзијуса. Лета долазе средином маја и праћена су великом влажношћу и веома честим и обилним кишама.
[[Слика:RangGhar.jpg|мини|лево|Ранг Гар у Сибсагару]]
 
Најранији владар је био неаријски владар Махиранга, а следио га је низ владара, које је уклонио Нарака успоставивши своју династију. Средњовековним Асамом владале су многе династије, а најпознатија је била династија Варман (350.-650.). Друге династије које су владале подручјем припадале су индо-тибетанским групама. Династија [[Ахом]] је владала готово 600 година ([[1228|1228.]] -[[1826|1826.]] ). Бројни муслимански владари, упадима и инвазијама нису успели да успоставе контролу у Асамау, све до доласка Британаца. Најуспешнију инвазију је предузео Мир Џумла, гувернер од Могула [[Аурангзеб]]а, који је успео да закратко заузме престолницу Асама (1662.-1663.). Није могао да се одупре герилским нападима, па је напустио Асам. Унутрашње проблеме Асама и краљевске куће искористио је бурмански владар Ава и извршио је инвазију Асама и поставио је марионетског краља [[1821|1821.]] Пошто су Бурманци дошли близу подручја [[Британска источноиндијска компанија|Британске источноиндијске компаније]], уследио је [[Први англо-бурмански рат]]. Рат је завршио [[1826|1826.]], а [[Британска источноиндијска компанија]] је преузела контролу над Асамом. Асам је постао део Британске Индије и то провинције Бенгалско Председништво. Асам је од 1905. до 1912 био одвојена провинција. У доба независности Индије [[1947|1947.]] Асам се састојао од бившег Ахомског краљевства и део је припао Индији, а део Пакистану. Од Асама је после независности настао данашњи Асам и шсет других држава: [[Аруначал Прадеш]], [[Нагаланд]], [[Мизорам]], [[Мегалаја]], [[Манипур]] и [[Трипура]]. Током 1980их у Асаму долази до покрета за идентификацију и депортацију странаца, првенствено због оптужби да се због људи из [[Бангладеш]]а мења демографска слика. Појавиле су се многе милитантне групе дуж етничких линија током осамдесетих, па је војска интервенисала, а рат ниског интензитета наставио се више од десет година, без изгледа да се прекине.
 
==Економија==
Анониман корисник