Епископ бачки Висарион — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м portal biografija
Autobot (разговор | доприноси)
м portal biografija
Ред 17:
| држава_смрти =
}}
'''Висарион Павловић''' (око [[1670]] — [[18. октобар]] [[1756]]. [[Нови Сад]]), [[епископ]] бачки 1731-1756.
 
== Биографија==
Рођен је 1670. године или нешто после, није познато његово световно име пре монашења. У диптиху [[бачка епархија|бачке епархије]] са почетка [[XIX век]]а пише да је „родом из [[Сент-Андреја|Сент-Андреје]]", али могуће да је то речено зато што је Висарион после [[Велика сеоба Срба|Велике сеобе]] имао ближих веза са тим местом.
 
Замонашио се у [[Крушедол]]у [[1705]]. и добио име Висарион, ту је провео више година. После тога је живео у [[Хиландар|манастиру Хиландару]] на [[Света гора|Светој гори]], ту је до 1720. био [[даскал]] (учитељ). У току 1720. године отишао је са још једним монахом у [[Манастир Пећка патријаршија|Пећку патријаршију]] код патријарха [[Мојсије Рајовић|Мојсија Рајовића]] (1712—1726), да се пожале на тешкоће које су их у Хиландару сналазиле. Патријарх га је задржао код себе као даскала.
 
Приликом посете [[Сарајево|Сарајеву]] био је добро дочекан и у знак захвалности написао Сарајлијама једну песму, коју им је касније послао. Ову песму они су преписали у једном црквеном тефтеру и тако је остала сачувана до данас у старој сарајевској цркви (према подацима од пре [[Други светски рат|Другог светског рата]]). Колико је познато, даскал Висарион је био претпоследњи од песника који су писали на [[српскословенски језик|српскословенском]]. После њега [[1735]]. године писао је на српскословенском стихове архиђакон Јован, служитељ патријарха [[Арсеније IV|Арсенија IV]].
 
У изворима из 1723. Висарион се наводи као [[синђел]]. Око 1730. постао је [[архимандрит]] манастира Крушедола, а већ [[1731]]. постао је бачки [[епископ]] наследивши на том месту [[Софроније Томашевић|Софронија Томашевића]]. На том положају био је до своје смрти [[18. октобар|18. октобра]] [[1756]].
Ред 30:
8. септембра 1731. отворио је у [[Нови Сад|Новом Саду]] „Латинско-словенску школу“, која је имала ранг ниже реалне гимназије. Школа је знатно допринела формирању првих нараштаја српске грађанске интелигенције у [[Војводина|Војводини]], радила је до 1789. У њој је једно време предавао и [[Јован Рајић]] (1763-1767). Књиге су углавном добављане из [[Русија|Русије]] због сличности језика. Саградио је 1741. [[Владичански двор у Новом Саду]].
 
Био је енергичан и преке нарави. Ускоро по доласку на епископски положај Висарион је почео да се понаша не само као црквени поглавар у [[Бачка|Бачкој]], већ и као световни и војни. Мађарско намесничко веће у [[Братислава|Братислави]] је тражило да се Висарион смени и да се чак окује и оптужи за велеиздају, али у [[Беч]]у у томе није успело.
 
На месту бачког епископа наследио га је [[Мојсије Путник]].