Александар Младеновић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м portal biografija |
||
Ред 30:
Велики број радова посветио је проучавању историје српског књижевног и народног језика друге половине XVIII и прве половине XIX века. Проучавао је и српскословенску епоху српског народног и књижевног језика.
Припада групи његошолога која се посебно занима за разна филолошка и друга питања у вези са [[Петар II Петровић Његош|Његошевим]] делом. Из те области је објавио низ радова и две књиге. Последње његово издање [[Горски вијенац|Горског вијенца]] (2001) једно је од најпотпунијих у погледу коментара и објашњења стихова, са доста исцрпним речником мање познатих речи у овом делу.
Две најпотпуније библиографије његових објављених радова налазе се у Годишњаку [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] 104 (1998) 497-524 и 110 (2004) 305-340.
Године 1979. као начелник Археографског одељења Народне библиотеке Србије учествује у покретању научног часописа Археографски прилози чији је уредник од почетка. Часопис излази и данас. Александар Младеновић је главни и одговорни уредник Зборника [[Матица српска|Матице српске]] за [[Филологија|филологију]] и [[Лингвистика|лингвистику]] (Нови Сад) и Српског дијалектолошког зборника (Београд), а члан је Уредништва Јужнословенског филолога (Београд) - најеминентнијих лингвистичких гласила у Србији.
А. Младеновић је по позиву држао предавања на низу универзитета: у Сарајеву, Скопљу, Кракову, Варшави, Софији и Лењинграду (данас Санкт Петербург). Учествовао је с рефератима на међународним славистичким конгресима: у Прагу (1968), Варшави (1973), Загребу (1978), Кијеву (1983) и Софији (1988), као и на многим домаћим и иностраним научним конференцијама и скуповима.
== Признања ==
| |||