Васил Левски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м portal biografija |
м portal biografija |
||
Ред 20:
'''Васил Левски''' ({{јез-буг|Васил Иванов Кунчев}}; [[Карлово]] 18. јул [[1837]] — 18. фебруар [[1873.]] Софија) је био [[Бугарска|бугарски]] револуционар, идеолог, стратег и теоретичар бугарске националне револуције, вођа борбе за ослобођење од отоманске владавине. Левски је рођен у [[Карлово, Бугарска|Карлову]], [[1837]]. Замонашио се у двадесет четвртој години, али је касније напустио цркву и прикључио се либералном покрету.
Године [[1862]]. Левски је отишао у [[Србија|Србију]] да се као добровољац придружи [[Бугарска легија|Бугарској легији]] коју је основао такође бугарски револуционар, [[Георги Раковски]]. Између [[1862]]. и [[1868]]. учествовао је у свим бугарским борбама против [[Османско царство|Отоманске империје]].
Крајем [[1860]]-их, Левски је развио револуционарну теорију, које је значила одлучан корак ка бугарском покрету ослобођења. Ова теорија је видела национално ослобађање као подизање на оружје свих [[Бугари|Бугара]] у Отоманској империји. Устанак би требало да припреми, води и координише централна револуционарна организација. Ова организација би требало да има више локалних револуционарних комитета у свим деловима Бугарске и требало би да делује потпуно незевисно од било које стране силе.
Левски је такође одредио и будућу форму владавине у ослобођеној Бугарској - демократску републику, која почива на принципима ''Повеље Људских и Грађанских Права'' [[Француска револуција|Француске револуције]].
Левски је почео да поставља локалне комитете [[1869]]. До средине [[1872]]. успео је да успостави јаку мрежу комитета у више бугарских градова и села који су били у сталној вези и примали наређења од тајне владе у граду [[Ловеч|Ловечу]]. Комитети су набављали оружје, организовали борбене одреде, и казнене акције против отоманских званичника и бугарских издајника.
У [[мај]]у [[1872]], [[Бугарски револуционарни централни комитет]] и [[Интерна револуционарна организација (Бугарска)|Интерна револуционарна организација]] су се спојиле у једну организацију, убеђени да ће координација рада донети опште добро.
На [[јесен]] 1872. отоманска полиција је ушла у траг неколико комитета у североисточној Бугарској, укључујући и главни штаб организације у Ловечу, након што су активисти револуционарне организације опљачкали отоманску пошту да би набавили новац за куповину оружја. Хапшења многих револуционара су била претња уништењу организације. У покушају да спасе документацију Левског су ухапсиле отоманске власти и обесиле у [[Софија|Софији]], фебруара [[1873]].
==Види још==
| |||