Роза Паркс — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: lad:Rose Parks |
м portal biografija |
||
Ред 30:
Године [[1932]]. Роза се удала за Рејмонда Паркса, бријача из Монтгомерија. Рејмонд је био члан групе која је сакупљала новац за подршку групе црнаца који су неправедно били оптужени за силовање две беле жене. Након удаје, Роза је радила разне послове, од посла кућне помоћнице до испомоћи у болници. На мужев наговор [[1933]]. године довршила је своје средњошколско образовање. У то време свега је нешто мање од 7% афро-американаца имали средњошколску диплому. Успркос такозваном Џим Кровом закону који је у великој мери отежавао црнцима политичко учешће, Роза је у свом трећем покушају успела да се региструје за гласање.
У [[децембар|децембру]] [[1943]]. године Парксова је постала активна чланица Покрета за људска права, придружујући се подружници НААКП-а у Монтгомерију. Радила је волонтерски као секретарица председника Едгара Никсона. О својој позицији, касније је рекла: „Била сам једина жена тамо, а њима је требала секретарица и ја сам била сувише стидљива како бих рекла не“.
== Касније године ==
Након хапшења Роза је постала икона Покрета за људска права, али јој је то донело доста неугодности. Изгубила је посао у робној кући, а њен муж је напустио свој посао након што му је шеф забранио да прича о Рози. Године [[1957]]. Парксови су напустили Монтгомери и отишли у Вирџинију, највише зато што Роза не није успевала да нађе посао у Монтгомерију, али и због неслагања са [[Мартин Лутер Кинг|Кингом]] и осталим водством Покрета за људска права у Монтгомерију. Запослила се као домаћица у једном црначком хотелу у [[Хамптон]]у. Касније, те исте године, на наговор млађег брата Силверстера, брачни пар се заједно са Розином мајком преселио у [[Детроит]], [[Мичиген]].
Роза је радила као кројачица све до [[1965]], када ју је афро-амерички конгресмен Џон Конуерс запослио у својој канцеларији у [[Детроит|Детроиту]]. На том послу је остала све до одласка у пензију [[1988]]. године.
Роза Паркс је у [[Фебруар|фебруару]] [[1987]]. године заједно са Елен Есон Стил основала Институт Розе и Рајмонда за самозапошљавање у знак сећања на Розиног мужа, који је умро од [[рак]]а [[1977]]. године.
Ред 48:
Иако предвиђен да траје највише три сата, због закашњења од једног сата, великог броја говорника и дужине говора, погреб се продужио на седам сати, до дубоко у ноћ, па га многе телевизијске станице изван [[Детроит]]а нису комплетног преносиле.
Једна од говорница на комеморацији била је и [[Кондолиза Рајс]], америчка државна секретарица.
Током проласка погребне поворке на путу до гробља окупљено мноштво је аплаудирало и пуштало беле балоне у ваздух.
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
{{Commonscat|Rosa Parks}}
| |||