Божидар Ферјанчић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м portal istorija |
м portal biografija |
||
Ред 21:
==Школовање и академска каријера==
Основну школу и гимназију завршио је у Београду. На [[Филозофски факултет у Београду|Филозофском факултету у Београду]] студирао је историју ([[1948]] — [[1953]]). Специјализовао се на пољу историје [[византија|Византије]]. Радио је краће време као библиотекар Семинара за византологију, затим је добио службу професора средње школе додељеног на рад Филозофском факултету, [[1957]]. изабран је за [[асистент]]а. Докторирао је [[1960.]] године тезом ''Деспоти у Византији и јужнословенским земљама'' (објављена исте године у издању [[Византолошки институт|Византолошког института]]). Изабран за доцента за историју Византије [[1960]]. године. На Филозофском факултету, до пензионисања [[1994]], прошао је сва звања (ванредни [[професор]] [[1965]], редовни [[1970]]). Наследио је [[Георгије Острогорски|Георгија Острогорског]] на месту шефа Катедре за византологију а од [[1977]]. и на месту директора Византолошког института. Био је управник Одељења за историју и продекан Филозофског факултета. За дописног члана [[САНУ]] изабран је [[1978.]] године а за редовног [[1988]]. Био је један од почасних потпредседника [[Међународна асоцијација византолога|Међународне асоцијације византолога]].
==Научни рад==
Ферјанчић је својим радом продужио дело свог учитеља [[Георгије Острогорски|Георгија Острогорског]] и допринео стварању особеног профила београдске византолошке школе. Тежиште рада му је у позној Византији, темама из њеног унутрашњег развоја (друштво, институције, економија), затим из византијско-словенских односа, помоћних наука, пре свега [[дипломатика|дипломатике]]. Споменутом књигом о деспотима положио је основу за познавање царских достојанстава у Византији и државама под њеним утицајем. Ову тему допунио је студијом о [[севастократор]]има ([[1968]]) и [[кесар]]има ([[1970]]) и проширио осветљавањем савладарства у доба [[Палеолози|Палеолога]]. Веома је значајан његов допринос у проучавању византијске провинције: ''Тесалија у XIII и XIV веку'', Београд [[1974]], и ''Византијски и српски [[Сер (град)|Сер]] у XIV столећу'', Београд [[1994]]. Покретао је рад на потпуно необрађеним темама као: ''Поседи византијских провинцијских манастира у градовима'' ([[1980]]), ''Оглед о парохијском свештенству у позној Византији'' ([[1983]]), ''Племство у епирској држави прве половине XIII века'' ([[1986]]) и друго.
Знатан део Ферјанчићевог обимног опуса може се подвести под тематику византијско-српских и јужнословенских односа. Једну бројну групу радова чине истраживања о појединим темама, о којима се подаци могу наћи у његовој библиографији, другу његови прилози у колекцији [[Византијски извори за историју народа Југославије]], у којој је сам испунио другу књигу са одломцима из списа цара [[Константин Порфирогенит|Константина VII Порфирогенита]], дао важне прилоге у трећој и четвртој а нарочито у шестој књизи, где је саопштио читаву књигу одломака из [[Нићифор Григора|Нићифора Григоре]] и [[Јован Кантакузин|Јована Кантакузина]]. Вазантијским изворима није престао да се бави пратећи нарочито напредак у проучавању списа Константина Порфирогенита али и других извора као што су византијске кратке хронике. Општи преглед је дао у књизи ''Византија и Јужни Словени'' објављеној у Београду [[1966]]. године.
Ред 33:
У издању [[Завод за уџбенике и наставна средства|Завода за уџбенике и наставна средства]], у едицији биографије недавно је објављена прва стручно написана монографија најмоћнијег владара средњовековне Србије ''Стефан Душан, краљ и цар'' (Београд 2005) коју су заједнички написали покојни Божидар Ферјанчић и његов дугогодишњи пријатељ и сарадник, такође академик, [[Сима Ћирковић]]. Поред популарног издања, монографију очекује и издање Византолошког института САНУ које ће укључити и критички апарат.
Библиографија његових радова објављена је у годишњаку САНУ број 86 из [[1979]]. године.
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија|Историја}}
*[http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1360, Биографија на сајту САНУ]
| |||