Слободан Тркуља — разлика између измена

Слободан није похађао музичку школу и инструменте је сам учио, прво [[кларинет]], затим народне инструменте. У професионалном [[фолклор]]ном ансамблу „Коло“ из [[Београд]]а почео је да свира са 14, а када му је било 15 година, проглашен је за најбољег инструменталисту на фестивалу музичких друштава Војводине. Године [[1998]]. је, као један од првих носилаца покрета модерне традиције у Србији радио шоу програм на 3К, свирајући [[кавал]], [[фрула|фрулу]] и [[гајде]] (носио је плетенице и кику). Гостује у [[Шведска|Шведској]] као уметнички лидер у „Међународном етно кампу“ и представља балканске земље на „Миксу светске музике“ у [[Стокхолм]]у.

Тркуља је сарађивао са бројним џез саставима и [[филхармонија|филхармонијским]] оркестрима. У Амстердаму се придружио вишенационалном грув-џез саставу -{„Turqumstances“}-, на чијим наступима су се издвајали његова сола и двојци са кларинетистом Огузом Бујукбербером. Осим овога, убрзо се пробио на латино џез сцени, пропутујући земље [[Бенелукс]]а са Латино биг бендом Едија Мартинеза из Колумбије. Холандски дувачки ансамбл је на традиционалном новогодишњем концерту [[1. јануар]]а 2002. са Тркуљом извео његово ''Питагорино оро'' у амстердамском [[Concertgebouw]]у. Наступ на овом концерту, који директно преноси холандска телевизија, био је висока тачка Тркуљине каријере, наишао је на одличне критике и донео му препознатљивост у Холандији. Уследио је и низ наступа као гостујући солиста са Jazz Orchestra of Concertgebouw [[2002]]. године, на Националном џез такмичењу Холандије, са „Балканополисом“ стиже до финала и осваја награду „најбољи нови талент“. [[15. септембар|15. септембра]] исте године, учествује на добротворном концерту [[етно музика|етно музике]] „Кућа на путу“ у београдском [[Сава центар|центру Сава]] са благословом [[патријарх Павле|патријарха Павла]]. Године [[2003]]. године је био један од главних солиста у престижном пројекту „Измешани ораси“ Теа Хука и Метропол Оркестра.

Тркуљину музику описују као „савремену и уметнички интелигентну синтезу традиционалне српске музике и модерног џеза и фузије“, „асиметричних тактова Балкана и ударних ритмова модерног фанка“, која исходује „невиђеним примерима ритмичних ватромета“. Не либи се егзотичних, готово делиријумских тактова попут 25/8, или у вокалним дуетима са Гораном Милошевићем, бубњаром и вокалистом, балканског певања са минималним интервалима, које производи снажан ефекат у меланхоличним баладама. Сам за себе каже да није жанровски узак и да за њега стварање музике не подлеже било каквој врсти класификације.