Светозар Вујковић — разлика између измена

Рођен је [[1899]]. у [[Смедеревска Паланка|Смедеревској Паланци]] у сиромашној породици. Као младић одлази у [[Београд]] где је завршио основну школу, а затим се запослио у фабрици метала у [[Смедерево|Смедереву]].

Као омладинац исказивао је симпатија према [[Комунизам|комунизму]], па је убрзо постао члан Савеза металских радника Смедерева, а затим и члан [[СКОЈ|Савеза комунистичке омладине Југославије]]. После једног неуспешног штрајка скојеваца, оптужен је од истих да је извршио проневеру новца па је искључен из чланства. Тада је заоштрио своје односе са комунистима и постао њихов велики противник.

Године [[1930]]. запослио се у полицији. На тој дужности је остао све до почетка рата и вршио улогу иследника затворених присталица и чланова [[КПЈ|Комунистичке партије Југославије]] пошто је као њихов бивши присталица знао много. Радио је једно време у Четвртом антикомунистичком одсеку у згради [[Специјална полиција|Специјалне полиције]] Управе града Београда, а такође и у затвору „[[Главњача]]“.

[[Априлски рат]], [[1941]]. године, је дочекао као резервни [[потпоручник]]. Капитулација га је затекла у [[Чачак|Чачку]], али се ускоро пријавио новим властима и ставио на располагање. У мају [[1941]]. био је командант жандармеријске станице у селу [[Гостиљ]]у код [[Ужице|Ужица]], а затим је прешао на рад у Ужице. У јуну долази у [[Београд]] и кратко време ради у Четвртом одсеку Специјалне полиције. По формирању [[Бањички логор|логора на Бањици]], постављен је за његовог управника. Ову дужност је обављао од јула [[1941]]. до октобра [[1944]], када је логор расформиран.

Побегао је у [[Аустрија|Аустрију]], али су га ту заробили службеници [[ОЗНА|ОЗНЕ]] и вратили у земљу на суђење. Иако је његова пресуда на смрт донета још [[1945]]. године није одмах ликвидиран. Био је у затвору дуго времена. Године [[1949]]. је тајно ликвидиран, а постоји и вероватноћа да је умро природном смрћу.