Милутин Савић Гарашанин — разлика између измена

'''Хаџи Милутин Савић-Гарашанин''' ([[1762]] — [[1842]]) је устаник из оба српска устанка, [[обор-кнез]] јасенички и члан [[Државни савет|Државног савета]] за време кнеза [[Милош Обреновић|Милоша]]. Његова породица се доселила из [[Црна Гора|Црне Горе]] из [[Бјелопавлићи|Бјелопавлића]] у село [[Гараши]]. Савићи су огранак [[Бошковићи из Орје луке|Бошковића]] из Бјелопавлића. Учествовао је у фрајкору у Кочиној крајни у истој јединици у којој је био и Карађорђе. [[Карађорђе]] га је осудио на вађење [[мазија|мазије]] због сумње да је попалио сена. Мазију је избегао јер се одметнуо у [[хајдуци|хајдуке]]. Учествовао је у Првом и Другом српском устанку, био је на хаџилуку у Јерусалину у Светој земљи. Рањен у битки на Дубљу 1815. Преселио се из Гараша у [[Гроцка|Гроцку]] 1816, где му је књаз Милош додело имање. Имао је 80 година када су га у [[Барајево|Барајеву]] убили катани 1842. пошто је кренуо да се придружи Вучићевој побуни против кнеза Михаила. Забележено је да се бранио од потере, да је имао седам рана телу. Одсекли су му главу и набили је на колац поред пута. После три дана убијен му је и син Лука код породичне куће у Гроцкој. Луки је одсечена глава набијена на колац испред породичне куће, а у уста су му ставили упаљену лулу. Три дана касније катани су убили и његовог сина Луку Гарашанина у Гроцкој, код породичне куће. Син Михаило успео је да се избави од потере, док је син Илија Гарашанин, као бивши заповеник војске Србије и противник кнеза Михаила, био већ од 1840. у изгнанству у Цариграду.

 

 

== Литература ==