Алберт Велики — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: be:Альберт Вялікі |
м portal biografija |
||
Ред 17:
| држава_смрти =
}}
'''Алберт Велики''' ({{јез-лат|Albertus Magnus}}, рођен између 1193. и 1206, умро [[15. новембар]] [[1280]].), познат и као '''свети Алберт Велики''' и '''Алберт од Келна''', био је [[Доминиканци|диоминикански]] фратар и немачки филозоф који је постао познат по свом опсежном знању и залагањем за мирољубиву коегзистенцију науке и религије. Сматра се највећим немачким филозофом средњег века. Био је први средњовековни интелектуалац, који је применио [[Аристотел]]ову филозофију на хришћанско учење свога времена. [[Тома Аквински]] је био његов најславнији ученик.
Први је велики представник [[схоластика|схоластике]].
Ред 25:
[[Папа]] [[Александар IV]] га је [[1260]]. поставио да буде [[бискуп]] у [[Регензбург]]у. Три године касније тражио је да га разреше дужности. Док је био бискуп одбијао је да јаше на коњу. Бискупију је обилазио пешице. касније је био на разним функцијама у доминиканском реду. У Аустрији је [[1270]]. проповедао [[Осми крсташки рат]]. Бранио је и доктрину свога ученика Томе Аквинскога, чија га је смрт 1274. јако ражалостила. Албертово здравље је битно нарушено 1278, а умро је [[1280]]. у Келну. Његов гроб је у крипти доминиканске цркве свети Андреас у Келну.
[[Данте]] га је често спомињао, који је његову доктрину слободне воље поставио као базуи свог етичког система. У [[Божанствена комедија|Божанственој комедији]] Данте ставља Алберта и Тому Аквинског међу велике љубитеље мудрости у рају.
Проглашен је свецем [[1622]].
Ред 40:
Његово знање природних наука било је обимно и за то доба значајно тачно. Његово проучавање Аристотела дало му је велику моћ систематског мишљења и излагања.
Много векова након његове смрти појавиле су се приче о њему као алхемичару и да се бавио магијом. Те приче су биле неосноване, Веровао је да камење има окултна својства, али никад није изводио алхемичарске експерименте или писао о томе. Био је заинтересован за астрологију. У средњем веку се веровало да небеска тела имају утицај на људе да се понашају на одређени начин и да астрологија може одредити вероватну будућност људског бића.
Филозофију је темељио на природној светлости ума, која долази од бога. Сматра да ум може доћи до многих истина, али да су неке од бога објављене истине разумски несхватљиве, као нпр истина о тројству. Алберт између филозофије и теологије не види сукоб, јер су обе дате од Бога. По питању универзалија сматра да је оно опште у божјем уму прије ствари. Касније опште је и у појединачним стварима, па тако људски ум спозанаје универзалије, али после стварања ствари. Тома Аквински је имао сличан поглед на универзалије.
Спознају је тумачио као откривање општег у стварима. Опште је од Бога и даје бит стварима. Осјетилима спознајемо појаву ствари, а то нас води општему. Пошто је опште од Бога Алберт сматра да спознајом на тај начин долазимо до Бога и то је по њему доказ постојања Бога. Потпуна спознаја Бога је по њему само плод вере.
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
{{Commonscat|Albertus Magnus}}
*[http://plato.stanford.edu/entries/albert-great/ Entry] in [[Stanford Encyclopedia of Philosophy]]
Линија 52 ⟶ 53:
*[http://www.renaissanceastrology.com/albertusmagnus.html Алберт о астрологији и магији]
*[http://www.skyscript.co.uk/magnus.html "Albertus Magnus & Prognostication by the Stars"]
*[http://www.farlang.com/gemstones/magnus-virtue-stones/page_001 Albertus Magnus: "Secrets of the Virtues of Herbs, Stones and Certain Beasts"] London, 1604, full online version.
[[Категорија:Рођени 1193.]]
| |||