Михаило Динић — разлика између измена

| дан_смрти = 12.

'''Михаило Динић''' ([[Лучица]] код [[Пожаревац|Пожаревца]], [[23. април]] [[1899]] — [[Београд]], [[12. мај]] [[1970]]) је био [[српски историчар]] и академик [[САНУ]]. Највећи део научног рада посветио је истраживању [[Србија у средњем веку|српске средњовековне]] прошлости.

Школовао се у родном месту, Пожаревцу и Београду. Прекинуо је школовање због [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Са [[Српска војска у Првом светском рату|српском војском]] повлачио се [[Албанска голгота|преко Албаније]] а потом наставља школовање у [[Француска|Француској]]. [[Историја|Историју]] и [[Географија|географију]] студирао је на универзитету у [[Монпеље]]у. Након повратка у Србију радио је као гимназијски професор у [[Крушевац|Крушевцу]], [[Вршац|Вршцу]], [[Књажевац|Књажевцу]], [[Винковци]]ма, [[Земун]]у и Београду. У периоду од [[1928]]. до [[1930]]. усавршавао се у [[Беч]]у. Ментор му је био [[Карло Пал]]. Ту је докторирао са дисертацијом о средњовековном [[Срем]]у. Добио је место на учитељској школи у [[Дубровник]]у. Ту је имао прилику да истражује у дубровачким архивама. Пише прве научне радове, студије о [[Никола Алтомановић|Николи Алтомановићу]] ([[1932]]), крунисању [[Твртко I|Твртка I]] за краља ([[1932]]) и о ватреном оружју у Дубровнику и околним земљама.

[[Београдски универзитет|Београдском универзитету]]. У Београду је имао повољне услове за научни рад. Објављује радове о дубровачким трибутима ([[1935]]), караванској трговини ([[1937]]), земљама [[херцег од Светог Саве|херцега од Светог Саве]] ([[1940]]). Године [[1937]]. борави у [[Париз]]у где се упознаје са новим изворима. У овом периоду га посебно интересује [[Косовска битка]].

{{портал|Биографија|Историја}}