Гордана Бабић Ђорђевић — разлика између измена

'''Гордана Бабић-Ђорђевић''' ([[Ваљево]], [[21. фебруар]] [[1932]] – [[Београд]], [[25. децембар]] [[1993]]) је била [[српски историчар]] уметности, дописни члан САНУ.

У Ваљеву је завршила основну школу и гимназију. На [[Филозофски факултет у Београду|Филозофском факултету у Београду]] дипломирала је [[Историја уметности|историју уметности]]. На овом факултету је и магистрирала [[1958]]. године. Потом се специјализовала у [[Париз]]у од [[1958]]. до [[1961]]. године и у [[Вашингтон (град)|Вашингтон]]у. Докторирала је на [[Сорбона|Сорбони]] са дисертацијом ''-{Les chapelles annexes des églises byzantines. Fonction liturgique et programmes iconographiques}-'' јуна [[1963]]. Радила је у [[Југословенски институт за заштиту споменика|Југословенском институту за заштиту споменика]] од [[1963]]. до [[1969]]. а потом у [[Хиландарски одбод САНУ|Хиландарском одбору САНУ]] од [[1969]]. до [[1979]]. Вандредни професор Филозофског факултета у Београду постала је [[1979]]. а редовни [[1987]]. Дописни члан САНУ постала је [[1988]]. Била је одговорни уредник [[Зограф]]а од [[1985]]. до [[1993]]. Од [[Бечки универзитет|Бечког универзитета]] добила је награду ''-{Gottfried von Herder}-''. Године [[1989]]. постала је почасни члан [[Друштво за хришћанску археологију (Атина)|Друштва за хришћанску археологију]] у [[Атина|Атини]]. Била је учесник бројних домаћих и међународних научних скупова.

Главно поље њеног научног интересовања било је [[Средњи век|средњовековно]] [[Православље|православно]] [[сликарство]], посебно [[Византијско сликарство|византијско]] и [[Српско средњовековно сликарство|српско]]. Интересовала се за [[Иконографија|иконографију]] и распоред приказа неких религиозних сцена и појединих светитељских фигура. Испитивала је однос између декоративне и литургијске функције делова православног храма. У српској средњовековној уметности изучавала је приказе владара и других великодостојника као и разлике и сличности са византијским узорима. Бавила се и натписима на фрескама а њен рад који је прочитала на XVIII конгресу византолога у Москви [[1991]]. године представљао је један од првих покушаја да се објасни социјални фактор византијског сликарства.

Поред фреско-сликарства бавила се и проучавањем икона. Пред крај живота интензивно је проучавала украсе у старим рукописима, нарочито тератолошке мотиве у српским и грчким рукописима.

Написала је и неколико монографија о српским средњовековним богомољама. Значајна је њена књига о [[Краљева црква у Студеници|Краљевој цркви]] у [[Студеница (манастир)|Студеници]] коју је [[Војислав Ј. Ђурић]] оценио као: „''ремек-дело искусног научника, који поуздано разрешава и најсложенија питања.''“ За прва два тома Историје српског народа написала је синтетичке прегледе појединих раздобља старе српске уметности. За ''-{Oxford Dictionary od Byzantium}-'' (vol 1-3, [[Њујорк|New York]]/[[Оксфорд|Oxford]], [[1991]]) написала је чланке о српској уметности. Такође је написала и велики број приказа књига и чланака.

{{портал|Биографија|Историја}}