Тодор Манојловић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м kutijica biografija |
м portal biografija |
||
Ред 37:
|женски_пол=
}}
Завршио је Филозофски факултет – одсек историје уметности у [[Базел]]у 1914. године. [[Први светски рат]] га је затекао у [[Италија|Италији]]. Године 1916. одлази на [[Крф]] као добровољац, сарађује у Српским новинама и Забавнику. Од 1920. до 1924. године био је секретар Опере, затим библиотекар Сената и професор београдске Уметничке академије. Сарађивао је са многим књижевним листовима и часописима, уз веома запажену преводилачку активност.
Одликован је, између осталих награда, Палмом Француске академије. Написао је велики број песама, есеја, чланака и критика које су обухватиле све области уметничког стваралаштва. Од драма се издвајају: „Центрифугални играч“, ''Катинкини снови'', ''Наход Симеон'', ''Опчињени краљ'', ''Сан зимске ноћи'', -{''Comedia dell arte''}-.
Између два светска рата интензивно је писао ликовне критике. Судови које је у овим текстовима изрекао, поводом изложби најзначајнијих југословенских сликара, послужили су за данашњу периодизацију у ликовној уметности 20. века. Ликовне критике Тодора Манојловића објављене су у редакцији Јасне Јованов, у издању Градске библиотеке Зрењанин.
Умро је [[27. март]]а [[1968]]. године у [[Зрењанин]]у.
| |||