Иван Јастребов — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м portal biografija
Ред 9:
| место_рођења = [[Громушка]]
| држава_рођења = [[Руска Империја]]
| дан_смрти = 20.
| месец_смрти = јануар
| година_смрти = 1894.
Ред 20:
== Биографија ==
 
Школовао се у [[Астрахан]]у, који је био привредни и културни центар. Преко њега се одвија веза према средњој Азији где се меша европски и азијски утицај. Касније је Иван учио Духовну академију у Казању где је стекао солидно знање класичних језика. Уписом на Одељење за изучавање источних језика при Министарству спољних послова у Петровграду, одлучио се да се посвети дипломатском позиву Царске Русије. 1. јануара 1866. године постављен је за дипломатског чиновника у Руском посланству у [[Цариград]]у, у рангу вежбаоника. После годину дана у Цариграду Јастребов je постављен 1. јануара 1867. године за секретара и преводиоца у Руском конзулату у Скадру. У Призрену Јастребов постаје вицеконзул и ради од 1. априла 1870. године до 18. августа 1874. године. У том међувремену повремено је замењивао руског конзула у Скадру. 5. августа 1874. године премештен je у Скадар за конзула. После једне године боравка у Скадру Јастребов je постао члан Андријашеве конзулске комисије 17. августа 1875. за Херцеговину, па све до повратка у Призрен за руског конзула 1. јула 1879. где je био сведок ратних сукоба који су наишли као последица интересних сфера између Русије и Аустроугарске. Јастребов je 1879. године дошао у Призрен, а из Призрена je дошао за Јањину 6. септембра 1880. године а вратио се у Призрен 20. фебруара 1881. године, и остао je у Призрену све до марта 1886. године. Марта 1886. године Јастребов je премештен из Призрена за генералног Руског конзула у Солуну.
 
У његовим радовима има података из српске и македонске прошлости; доказивао је да су Македонски Словени у ствари Срби. У свим тим радовима налази се богата етнографска грађа. Радови: ''Подаци за историју српске цркве'', ''Обичаји и песме турских Срба'', ''Стара Србија и Албанија'' и др.
Ред 26:
Као руски Конзул путовао је по угроженим местима на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] и био је сведок страдања српског народа. Поред тога спасавао је отете девојке, бранио [[Призренска богословија|Призренску богословију]] са револвером у руци, спашавао је људе пред руљом итд.
 
Од Србије je одликован Орденом Таковског крста III реда, [[Орден Светог Саве|Орденом св. Саве]] II и I реда, Знаком Црвеног крста и Медаљом Друштва св. Саве. [[Црна Гора]] одликовала je Јастребова Орденом за независност Црне Горе II и I реда.
 
Ивану Степановичу Јастребову посвећен је роман „Руски конзул“ српског писца [[Вук Драшковић|Вука Драшковића]]. У роману су изнесене чињенице и подаци који се односе на живот и дело овог дипломате, који је у великој мери задужио српски народ.
 
== Извори ==