Нићифор Нинковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м kutijica biografija |
м portal biografija |
||
Ред 55:
Рукопис је неуређен до те мере да је могуће претпоставити да је у питању концепт коме писац није стигао да да коначан облик. Није га поделио на главе и поглавља, није издвојио [[дијалог]]е, писма и документа којима се служио. Новим ставом је започињао једино у оним случајевима када је био принуђен да, због својих честих сеоба, за дуже време одложи писање и то је чинио редовно са напоменом: „''Довде писано у Смирни''“ или „''Одавде што следи писано у''...“. Нинковић је веома ретко исправљао текст, тако да је његова мисао на појединим местима недоречена, понегде недостаје нека реч или је забележена два пута.
Највећу тешкоћу за савременог читаоца представља непрегледно [[језик|језичко]] и [[правопис]]но шаренило Нинковићевог текста. Писао је народним [[српски језик|српским језиком]] с доста елемената [[славеносрпски језик|славеносрпског]] и великим бројем туђица. Етимолошку основу покушао је да подреди неким својим, незваничним, правилима која је стварао од случаја до случаја. Ипак, био је упознат са извесним правописним основама реформе Вука Караџића, па се у ортографији рукописа могу наћи Њ, Љ, Ћ, Ђ, Џ и Ј. Понекад бележи и слово Х, али несистематично.
Поред матерњег, Нинковић се, нарочито у дијалозима, служио и многим европским језицима: [[турски језик|турским]], [[грчки језик|грчким]], [[немачки језик|немачким]], [[румунски језик|румунским]], [[словачки језик|словачким]], [[мађарски језик|мађарским]], [[руски језик|руским]] и [[латински језик|латинским]]. Те језике он је писао [[ћирилица|ћирилицом]] (турски, румунски, руски, словачки), [[латиница|латиницом]] (мађарски, латински), готицом (немачки) и новогрчким писмом. У свој речник унео је изузетно велики број [[турцизми|турцизама]] и, уопште, туђих речи.
| |||