Хуршид-паша — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м kutijica biografija |
м portal biografija |
||
Ред 21:
== Српски устанци ==
[[Черкези|Черкешког]] порекла, рођен је на [[Кавказ]]у као син хришћанског свештеника. Узет је као млад, преведен на [[ислам]] и укључен у [[јаничар]]е.
Марта [[1809]]. године послат је у Србију у циљу сузбијања [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] [[Карађорђе Петровић|Карађорђа Петровића]]. Спречио је 1809. године ослобађање Ниша победивши Србе под вођством [[Стеван Синђелић|Стевана Синђелића]] у [[Чегарска битка|Чегарској бици]]. Успео је да окружи српску војску. Хуршид је након катастрофе искористио прегањање српских старешина, па је заобишавши [[Делиград]] стигао безмало до ушћа Мораве. Међутим морао се вратити са преласком Руса на [[Дунав]]у.
Када је стигао у Ниш од лобања српских војника сазидао је [[Ћеле кула|Ћеле кулу]]. [[Ћурчија]]ма је плаћао за сваку одрану српску главу по 25 [[грош]]а. У три метра високу кулу уградио је 952 лобање. На свакој страни куле 14 редова по 17 лобања.
Године [[1810]]. поражен је на [[Варварин]]у, а [[1811]]. изиграли су његове предлоге које је као велики везир учинио Карађорђу: да се од Србије образује кнежевина са правима које су имале књажевине Влашка и Молдавија. Због тих неуспеха је смењен са положаја Великог везира и постављен на место Нишког паше.
Дана [[5. септембра]] [[1812]]. године именован је за [[Велики везир|Великог везира]], што је обављао до [[1. априла]] [[1815]]. године. Остао је током кампање у Србији као ''сераскер'', и уништио је револт уласком у [[Београд]] у октобру [[1813]]. године. Командовао је војском од осамдесетпет хиљада људи и продро је са југа. Те године је именован за [[везир]]а Босне и одатле је успешно командовао противу [[Други српски устанак|Другог српског устанка]] [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]].
Ред 33:
== Гушење устанка Али-паше и Грчке револуције ==
Новембра [[1820]]. године именован је за ''мора валиси'', гувернера Мореа ([[Пелепонез]]а), са седиштем у [[Триполи (Грчка)|Триполију]] и ''сераскер'' експедиције противу побуњеног Али паше у [[Јањина]]ма. Пре него што је напустио Јањине, владала је гласина о могућем устанку међу [[Грци]]ма. Његови страхови су, међутим, били ублажени посетом грчких виђенијих људи [[8. новембра]] [[1820]]. године у Триполију. Он напушта Триполи [[6. јануара]] [[1821]]. године крећући се према северу, оставивши за собом благо и харем, док је свог изасланика Мехмед Салиа оставио да чува ред са 1.000 Албанаца. Међутим, неколико месеци касније, док је османска војска опседала Јањине, започео је устанак — [[Грчки рат за независност]].
Хуршид-паша је одмах обавестио султана о догађајима, и без чекања инструкција, реаговао је слањем Омера Вриниса и Кесе Мехмед-паше да зауставе устанак у централној Грчкој а онда да пређу на [[Пелепонез]] где је био устанички центар. Истовремено, испоручио је команданда Мустафу-бега са 3.000 војника као појачање гарнизону у Триполију. Хуршид је остао у Јањинама како би уништио задњи отпор устанка у Јањинама. Упркос брзој реакцији, његови планови су пали у воду, Вријонис и Кесе Мехмед нису успели да зауставе устанак у централној Грчкој, док је појачање за Триполи било недовољно које су Грци заузели [[23. септембра]] [[1821]]. године. Благо Хуршид-паше и његов харем били су спашени упркос заузимању града. У [[јануар]]у [[1822]]. године успео је да убије Али-пашу путем издаје, и шаље његову главу султану, чиме његов углед расте. Скупља армију од 80.000 људи и креће у марш према Грцима са циљем да угуши отпор. Међутим, његови политички непријатељи у [[Истанбул|Истанбулу]] кренули су да раде против њега уплашени раста његовог угледа и моћи оптужујући га да је присвојио богатство Али-паше. Хуршид паша је послао 40.000.000 [[Грош|гроша]], са изјавом да је то све што је пронашао код Али-паше, а оптужбе су говориле да је богатство било 500.000.000 гроша. Када је од њега тражено да да тачну суму, оптужени Хуршид-паша није одговорио. Кратко након тога, оптужен за злоупотребу јавних финансија бива склоњен са свих позиција и замењен Махмуд Драмали-пашом. Хуршиду је наређено да остане у [[Лариса|Лариси]].
Ред 39:
Када су новости о неуспесима османске војске почеле да стижу у Истамбул након [[битка код Дервенакије|битке код Дервенакије]], султан наређује Хуршиду да узме ствари у своје руке и да уради све што је неопходно. Међутим, опоненти настављају да раде противу њега и шаљу агента да га убије. Иако је био обавештен о томе, Хуршид није реаговао, већ је извршио самоубиство узимањем отрова [[30. новембра]] [[1822]]. године.
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
* [http://vukovblog.blogspot.com/2008/01/graditelj-ele-kule.html Градитељ Ћеле куле]
| |||