Леандро Фернандез де Моратин — разлика између измена

м
portal biografija
м (r2.7.2) (Робот додаје: eu:Leandro Fernández de Moratín)
м (portal biografija)
Леандро Фернандес де Моратин рођен је у [[Мадрид|Мадриду]] [[10. марта]] [[1760]]. године. Отац му је био познати [[књижевник]] [[неокласицизам|неокласичар]], Николас Фернандес де Моратин, преко кога је Моратин млађи заволео [[књижевност]] и чија је важност умањена у многим тачкама управо због веће славе његовог сина. Када је имао само четири године прележао је велике богиње које су га довеле на корак до смрти и оставиле неизбрисиве трагове на његовом лицу као и у његовом карактеру. Још као дечак гајио је платонску љубав према Сабини Конти која га је одбила и удала се за његовог рођака, италијанског књижевника Ђованија Баутисту Контија, знатно старијег од ње. Из ове епизоде његове биографије вероватно је произашла једна од најучесталијих тема Леандровог позоришта.
 
Стекао је квалитетно [[образовање]] и научио да црта у породичном амбијенту, готово без игара и вршњака, те је стога слободно време посвећивао читању од раног детињства. Његов отац је желео да га пошаље у [[Рим]] на усавршавање, али се томе супротставила његова мајка. С обзиром на то што Николас није желео да се његов син посвети [[књижевност|књижевности]], Леандро се бавио израдом накита што је традиционална професија његове породице. Године [[1779]]. и [[1782]]. појавио се на конкурсима Шпанске академије на којима је освојио и награде за своја дела. Године [[1780]]. умире његов отац што је тежак ударац за Леандра; породица је у тешкој економској ситуацији будући да зависи само од његове мале плате. У овом периоду повезује се са књижевницима епохе захваљујући пријатељствима његовог оца. Каријеру [[драма|драматурга]] почиње [[1786]]. године. Као секретар француског финансијера Кабаруса путује у [[Париз]], а због Кабарусовог политичког пада, враћа се већ наредне године у [[Мадрид]], где наставља своју књижевну делатност.
Моратинова ситуација се побољшава са порастом моћи Мануела Годоја, председника шпанске владе, који штити његова драмска дела. Године [[1792]]. путује у [[Француска|Француску]], а касније и у [[Лондон]], [[Италија|Италију]] и [[Немачка|Немачку]]. Његова романса са Франсиском Гертрудис Мундос почиње [[1798]]. године и траје све до краја [[1807]]. године, када се она удаје за једног официра.
 
До [[1808]]. године његов живот је протекао без великих дешавања, а онда се са [[Шпански рат за независност|Ратом за независност]] мења ток његовог живота. Када се одиграла [[Наполеон|Наполеонова]] инвазија нашао се пред трагичном дилемом; требало је да бира између давања подршке шпанској монархији чији су поступци били знатно различити од његових либералних идеја, или прећи на француску страну која је нудила наду у промене и напредак. На крају је стао на страну [[Жозеф Бонапарта|Жозефа Бонапарте]] који му је [[1811]]. године поверио дужност главног краљевског библиотекара, коју је радо прихватио због љубави према књигама. Када су, [[1812]]. године, Французи напустили [[Шпанија|Шпанију]], Моратин је, оптужен од својих сународника за издају као „пофранцужен“ ({{јез-шпа|afrancesado}}), био приморан да се повуче из Шпаније те одлази у [[Француска|Француску]] и [[Италија|Италију]]. Захваљајући амнестији од стране [[Фернандо VII|Фернанда VII]], Моратин се [[1820]]. године вратио у [[Барселона|Барселону]], али је, због ширења куге, отишао у [[Бордо]] [[1821]]. године. Тамо је нашао жељени мир уз свог пријатеља Мануела Силвеле, који му је био велика подршка у несрећним тренуцима последњих година његовог живота и који је, такође, написао његову биографију. Постао је члан Народне Академије, али се није вратио у [[Шпанија|Шпанију]]. Године [[1827]]. отишао је у [[Париз]] заједно са својим пријатељем, где је и умро [[1828]]. године. Последње године његовог живота у изгнанству обележиле су самоћа и меланхолија. Мануел Силвела подигао му је споменик на гробљу између гробова [[Молијер|Молијера]] и [[Лафонтен|Лафонтена]], а касније су његови остаци пренети у [[Мадрид]], где се и данас налазе у Пантеону славних људи.
 
Леандро Фернандес де Моратин одувек је био стидљив и повучен човек коме је [[књижевност]] била једина велика страст у животу. Док једни мисле да је велики утицај на његову личност имала болест коју је прележао са четири године, други сматрају да су те особине природна тенденција његовог карактера. Мануел Силвела у његовој биографији каже да је он „плачљив, стидљив, нестрпљив и свађалица“. Био је човек посвећен [[сатира|сатири]] и ругању за шта му није недостајало маште. Често су му замерали недостатак воље и страствености и сматрали су да су његови поступци готово увек били условљени околностима. Био је уравнотеженог [[темперамент|темперамента]] и није био склон ризицима. Престаје да пише када почињу тешкоће јер за уметничко [[стваралаштво]] његов темперамент захтева од њега материјалну сигурност и мир.
== Проза ==
 
Као књижевни писац, Моратин није био веома ангажован. Због тога није написао пуно дела у [[проза|прози]], што је последица и многих негативних критика које су утицале на њега.
Моратин је писао за средњу класу, а као [[реализам|реалистички]] писац, покупио је [[иронија|ироничан]] тон, [[хумор]] и пријатан стил [[Сервантес|Сервантеса]]. Био је љубитељ умерености, чак и у књижевности, па је његов [[дијалог]] једноставан, без претераног улепшавања прозе.
 
Моратиново најпознатије дело у прози је '''Пораз ситничара''' ({{јез-шпа|La derrota de los pedantes}}), [[сатира]] која се противи пороцима шпанске поезије и која подсећа на [[Сервантес|Сервантесову]] поему ''' Пут на Парнас''' ({{јез-шпа|[[Viaje al Parnaso]]}}). Ту Моратин представља групу лоших писаца - ''ситничара'' - ({{јез-шпа|los pedantes}}), који се буне против [[Аполон|Аполона]] и бивају поражени. За Моратина, ''pedante'' је аутор коме недостаје осећајност и који се усуђује да пише не обазирући се на правила. Овде се, такође, добри писци боре против својих непријатеља одбацујући томове њихових неподношљивих дела.
 
Моратин је аутор једне '''Аутобиографије''' ({{јез-шпа|Autobiografía}}), која није комплетна, а односи се на почетак његовог живота.
Важно је поменути '''Порекла шпанске драме''' ({{јез-шпа|Orígenes del teatro español}}), дело којем је Леандро посветио доста времена и придавао велику важност. Ту се Моратин бави [[драма|драмом]], од њених почетака на латинском, проласка кроз [[средњи век]], а помиње и [[хуманизам]], чије му се позориште посебно допада.
 
Дело под називом '''Кратке бележнице из Енглеске''' ({{јез-шпа|Apuntaciones sueltas de Inglaterra}}) представља белешке најразличитијих описа и посматрања, и могу бити дужине од неколико редова до неколико страна. Моратин бележи корак по корак, као неки знатижељни новинар. Он хвали пејзаж, уметност и културу [[Енглеска|Енглеске]], обраћајући пажњу на поједине сликовите обичаје, као што је женска слобода у обући, што се у [[Шпанија|Шпанији]] није дешавало и што Моратин сматра [[симбол|симболом]] слободе која нас образује. Значајне су и стране посвећене енглеском позоришту и његовом поређењу са шпанским. Разлика је у томе што су енглески глумци дисциплинованији и поврх свега, достојни високих личности које оличавају.
 
Много важније и обимније дело је '''Путовање кроз Италију''' ({{јез-шпа|Viaje de Italia}}). Прву књигу чине описи путовања од [[Лондон|Лондона]] до [[Италија|Италије]], преко [[Белгија|Белгије]], [[Немачка|Немачке]] и [[Швајцарска|Швајцарске]]. Од друге књиге почиње прича о путовању кроз [[Италија|Италију]]. Значајне су и стране посвећене проституткама и макроима.
 
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
* [http://books.google.com/books?id=l-m8gNfkMToC&printsec=frontcover&dq=leandro+fernandes+de+moratin&source=bl&ots=HOtfpHexXf&sig=tbSi8ZVIF_72Goc9aYZ7mQP9r4A&hl=sr&ei=wFgCTJGVAsiBOIGrpdYE&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=5&ved=0CDUQ6AEwBA#v=onepage&q&f=false Девојачко „да“]
* [http://www.cervantesvirtual.com/bib_autor/moratin/ Веб сајт посвећен Моратину ]
* [http://www.google.com/images?hl=sr&q=leandro+fernandes+de+moratin&um=1&ie=UTF-8&source=univ&ei=wFgCTJGVAsiBOIGrpdYE&sa=X&oi=image_result_group&ct=title&resnum=11&ved=0CGcQsAQwCg Моратинове слике]
1.572.075

измена