Михаило Тодоровић — разлика између измена

Михаило Тодоровић рођен је [[20. март]]а 1889. године у [[Ужице|Ужицу]]. Још као ученик гимназије у Ужицу определио се за [[социјализам|социјалистички]] покрет. По завршетку [[Филозофски факултет у Београду|Филозофског факултета]], германске групе, на [[Београдски универзитет|Београдском универзитету]] постављен је за суплента ужичке гимназије. У Ужицу је на општинским изборима [[1914]]. године изабран је за одборника [[Српска социјалдемократска странка|Српске социјалдемократске странке]] (ССДС). За време Првог светског рата, заједно са српском војском, прешао је [[Албанија|Албанију]]. У [[Париз]]у је [[1917]]. године био члан редакције „Будућности“, органа српских социјалиста, а у [[Женева|Женеви]] [[1918]]. године делегат Српске радничке коморе при [[Црвени крст|Црвеном крсту]]. У [[Београд]]у је од [[1919]]. до [[1920]]. године био секретар Радничке коморе.

Учествовао је на [[Други конгрес КПЈ|Другом конгресу КПЈ]] у [[Вуковар]]у 1920. године, на [[Прва земаљска конференција КПЈ|Првој]] ([[1922]].) и [[Друга земаљска конференција КПЈ|Другој земаљској конференцији КПЈ]] ([[1923]].), које су одржане у [[Беч]]у, те на Петом проширеном пленуму [[Коминтерна|Коминтерне]] у [[Москва|Москви]] [[1925]]. године. У [[новембар|новембру]] 1920. године на [[Избори за Уставотворну скупштину|изборима за Уставотворну скупштину]] изабран је на листи [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] за народног посланика тимочког округа.

После забране КПЈ [[1921]]. године, ради на стварању илегалних организација партије. Од [[јул]]а 1922. до [[мај]]а 1923. године био је политички секретар [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]]. Учествовао је у стварању [[Независни синдикати Југославије|Независних синдиката]] и био главни уредник њиховог централног органа „Организованог радника“, у оснивању [[Независна радничка партија Југославије|Независне радничке партије Југославије]] и био секретар Централног одбора НРПЈ од оснивања у [[јануар]]у 1923. до референдума у НРПЈ у [[фебруар]]у [[1924]]. године. У време фракцијских борби у КПЈ припадао је десници. После објављивања [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] [[1929]]. године, пасивизирао се у [[раднички покрет|радничком покрету]] и био професор у приватној гимназији у Београду.