Флоримунд Мерси — разлика између измена

Био је [[немац]] по васпитању, а [[италијан]] по политичкој култури. Учествово је као добровољац [[1682]]. године. Између 1683-1690 био је поручник по чину у мађарско-турској битки. Године [[1701]], борио се у [[Италија|Италији]], овај пут као потпуковник Борго форте. Гроф Мерси је освојио све трђаве дуж [[Дунав]]а, укључујући Нову Паланку, [[16. новембар|16. новембра]] [[1716]]. године ослобађајући [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинску тврђаву]]. Освајио је [[Темишвар]] и [[Београд]].

Гроф Мерси, као гувернер Баната, је уз помоћ агената у Немачкој, организовао прве масовне транспорте паорских породица у дојучерашњи Темишварски санџак спуштајући их низ [[Дунав]] у лађама дрвењачама. Између [[1722]] — [[1726]]. године у Банат је тако дошло око 15.000 немачких колониста. Током ове велике сеобе, која се назива “каролинском” зато што се одвијала у време [[Карло VI, цар Светог римског царства|Карла VI]] ([[1711]] — [[1740]]), досељеници су смештени у 46 села. Економски успон Баната почео је, међутим, тек када је између [[1720]] — [[1733]]. године по Мерсијевом налогу ископан [[Бегеј]]ски канал између Великог Бечкерека (данашњег [[Зрењанин]]а) и Темишвара па су мочваре тако претворене у оранице. Мерси је дојучерашњем Темишварском санџаку прокрчио пут у меркантилистичку Европу и на тај начин што је основао погоне за производњу [[свила|свилених]] и [[лан]]ених тканина као и [[стакло|стакла]] довевши стручну радну снагу из [[Римско-немачко царство|Римско-немачке Империје]], тј. спроводећи неаграрну варијанту колонизације.

Онда се поново заратило са [[Турска|Турском]]. Други рат са Турском ([[1737]] — [[1739]]) присилио је немачке колонисте у бекство пред свирепом турском ордијом услед чега је број Немаца у Банату преполовљен. Одржале су се само општине [[Вршац]], [[Бела Црква]] и [[Панчево|Панчево]]. После завршетка рата немачке избеглице више се нису вратиле на своја дотадања огњишта у Банату него су остали у Закавказју, где су биле избегле преко [[Добруџа|Добруџе]].