Павле Павловић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додавање шаблона биографија или стандардизација |
м portal biografija |
||
Ред 21:
== Биографија ==
Павле Павловић рођен је [[20. фебруара]] [[1888]]. године у [[Лешница|Лешници]], [[Подриње]]. По занимању је био абаџијски радник. У [[Обреновац|Обреновцу]] је [[1903]]. године завршио занат, када се укључио у синдикални покрет. Године [[1905]]. постао је секретар пододбора Савеза абаџијских радника у [[Лозница|Лозници]]. Године [[1906]]. је постао члан управе и технички секретар Савеза абаџијских радника у [[Ваљево|Ваљеву]], од [[1907]]. до [[1908]]. године секретар месног синдикалног већа у Ваљеву, а од [[1911]]. до [[1914]]. године секретар Главног радничког савеза СДС Србије.
Године 1906. примљен је за члана [[Српска социјалдемократска странка|Српске социјалдемократске странке]], а члан Главне управе ССДС био је од 1911. до 1914. и [[1919]]. године. Социјалистички одборник у Општини београдској био је од 1911. до [[1915]], стални сарадник „Радничких новина“ од [[1909]]. до 1914., а затим партијског листа „Будућност“, у [[Ниш]]у 1915. године.
Павловић је на оснивачком конгресу [[Савез комуниста Југославије|Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста)]] [[април]]а 1919. године био конферент о аграрном питању. [[Мај]]а исте године постаје секретар Централног радничког синдикалног већа Југославије. [[Август]]а [[1920]]. године био је изабран у [[Београд]]у на комунистичкој листи за општинског одборника, а у [[новембар|новембру]] за народног посланика Уставотворне скупштине. Био је стални сарадник обновљених „Радничких новина“.
Павловић је председавао раду [[Други конгрес КПЈ|Другог конгреса КПЈ]] и био изабран за председника Извршног одбора [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног већа КПЈ]]. Од [[септембар|септембра]] [[1921]]. до [[јул]]а [[1922]]. године био је секретар зграничног комитета КПЈ у [[Беч]]у, активни учесник на [[Прва земаљска конференција КПЈ|Првој]] (1922) и [[Друга земаљска конференција КПЈ|Другој земаљској конференцији КПЈ]] ([[1923]]) у Бечу. Као делегат КПЈ, 1921. године учествовао је на Трећем конгресу и Четвртом конгресу [[Коминтерна|Коминтерне]] у [[Москва|Москви]] 1922. године.
После повратка у [[Краљевина Југославија|Краљевину СХС]], ухапшен је у октобру 1923., а осуђен августа [[1924]]. године од првостепеног суда у Београду. Из КПЈ је искључен [[1927]]. године као истакнути представник леве фракције. Павловић наставља са радом у синдикату све до [[6. јануара]] [[1929]]. године, када су [[Независни синдикати Југославије|Независни синдикати]] забрањени.
После [[Други светски рат|Другог светског рата]] био је помоћник министра рада НР Србије, потпредседник Градског одбора [[Народни фронт|Народног фронта]] Београда, уредник листа „Рад“, председник Савеза текстилних радника Југославије, члан Главног одбора синдиката НР Србије, председник надзорног одбора Јединствених синдиката Југославије и народни посланик [[Савезна скупштина|Савезне народне скупштине]] првог сазива.
| |||