Ален Рене Лезаж — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2) (Робот додаје: eu:Alain-René Lesage
преуређивање
Ред 1:
'''Ален Рене Лесаж''' ({{јез-фр|Alan-Rene Lesage}}; [[Сарзо]], [[1667]] - [[Булоњ-сир-мер]], [[1747]]) је био [[француска књижевност|француски књижевник]], зачетник модерног [[реализам (књижевност)|реалистичког]] [[роман]]а.
 
 
== Живот ==
Линија 12 ⟶ 11:
Лесаж је највише преводио и адаптирао позоришне комаде и романе из шпанске књижевности, веома популарне у Француској седамнаестог века. Она је служила као извор инспирације многим Лесажовим савременицима.
 
* Његово најпознатије дело овог периода стваралаштва је адаптација романа [[Велез де Гевара|Велеза де Геваре]], објављена под насловом '''''Хроми ђаво''''' ({{јез-фр|Le diable boiteux}}), [[1707]]. године.

Копмозиција романа је лабава и састоји се од низа, међусобно неповезаних, слика. [[Демон]] раскоши и блуда, [[Асмодеј]], открива свом спасиоцу Дон Клеофасу Леандру кровове [[мадрид]]ских кућа, омогућава му да види шта се у њима догађа и да схвати праве [[мотив]]е људских акција и њихове скривене мисли. Оваквим поступком писац може да уводи и напушта различите јунаке, па се роман своди на дефиле сликовитих особа које нису ни у каквој реалној вези. Ту је шкртац који пожудно броји свој новац, сиромашни песник, ужурбани доктор, коцкари у крчми, затвореници у тамници, лудаци (једни у лудници, други на слободи), ласкавци, кокете, нестрпљиви и похлепни наследници и многи други. У тај шпански амбијент Лесаж уноси и портрете својих савременика, Парижана. Публика их је препознала, а роман је доживео велики успех. У дефинитивном издању ([[1726]]) Лесаж је дело знатно проширио и променио. Слика света је отужна. Ниски су и мотиви људских акција и средства за њихово остварење. Али о таквом свету Лесаж прича без огорчења једног [[морал]]исте: он га посматра хладнокрвно, са [[хумор]]ом лишеним наде филозофа-реформатора у могућност његовог побољшања. Он прихвата живот такав какав је, што доприноси реалистичности овог романа.
 
=== Оригинална дела ===
 
* У шпански амбијент смештена је радња и најбољег и најпознатијег Лесажовог дела, '''''Историја Жил Бласа од Сантијане''''' ({{јез-фр|Histoire de Gil Blas de Santillane}}). Лесаж је овај роман дуго писао и објављивао у великим временским размацима ([[1715]], [[1724]], [[1735]]).
 
'''Композиција романа''' - Дело је организовано око једне централне личности и њеног животног пута, што показује Лесажову тежњу ка чврстој композицији. Трајање романа поклапа се са трајањем јунаковог живота. На свом дугом путовању кроз живот Жил Блас постепено открива свет, стиче животно искуство и формира се као личност. Ипак, Лесаж није у потпуности напустио композициони манир [[барок|барокног романа]]. Бројне, понекад и обимне епизоде, прекидају континуитет основне линије романа. Али упркос овим скретањима и заустављањима основни ток је чврсто одржан до краја књиге. Жил Бласова егзистенција не губи се у нереду друштвеног живота и његових перипетија, она се одвија једном постепеном узлазном линијом.
Линија 27 ⟶ 28:
 
'''Лик Жил Бласа''' - Главни јунак се развија у свету беспоштедне животне борбе, која нагриза међуљудске везе, пријатељство и породицу. Жил Блас је просечан јунак и није обдарен ни снагом воље, ни карактера, ни духа. Он се не узда у личне заслуге, о којима су писали моралисти његовог времена, већ пре свега рачуна на моћне заштитнике. Према њима показује велику услужност, снисходљивост и одано им служи. Лишен личног интегритета, помало сив и безбојан, он се лако прилагођава најразличитијим ситуацијама. Способан је за племенита дела, али и за нискости и лоповлуке. Ипак, он није [[вулгарност|вулгарни]] скоројевић, који се бескрупулозно пробија кроз живот. Откривајућу постепено „људску комедију“, он формира свој морални суд, његова [[свест|савест]] еволуира у тражењу једног прихватљивог начина живота. Такав живот је пронашао у повлачењу у самоћу ладањског дворца и у породичним врлинама. У јасно одређеном лику свог јунака Лесаж оставља мало места за његов [[афект]]ивни живот. Бласови ретки тренуци елана заустављени су кратким [[цинизам|циничним]] формулама и поентама. Његова луцидност завршава у [[скептицизам|скептицизму]] и у резигнираном [[епикурејство|епикурејству]].
 
== Општи поглед ==
 
== Литература ==