Википедија

Библиотекарство — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м r2.7.1) (Робот додаје: ne:पुस्तकालय विज्ञान
Нема описа измене
Ред 1:
'''Библиотекарство''' је интердисциплинарна [[наука]] која се бави функционисањем, организациојом и потребама [[библиотека]]. У данашње време раширена је употреба [[рачунар]]а у библиотекама, што омогућује бржу претрагу и проналажење [[књига]], било тематском претрагом, писцу, или кључним речима, пошто су књиге класификоване користећи неки од расположивих [[класификациони систем|класификационих система]]. Она се бави прикупљањем, организовањем, чувањем, и ширењем информација. ПрваПрву школашколу за библиотекарство основао је основана од стране [[Мелвил Дјуи|Мелвил Дјуиа]] на Универзитету Колумбија 1887. године.
 
Историјски гледано, библиотекарство је такође укљученено у архивистику. Архивистика показује како су извори информација организовани да служе потребама изабраних корисничких група, начин на који људи комуницирају са класификационим системима и технологијом, како се информације стичу, како су људи обучени и едуковани за каријере у библиотекама, правни статус библиотека и информационих ресурса и примењене науке компјутерске технологије која се користи у документацији и управљање записима.
Ред 8:
===Рана историја===
У Угариту у [[Сирија|Сирији]] ископавању су открили Дворску библиотеку, храм библиотеку, и две приватне библиотеке које датирају из око 1200 п. н. е, са дипломатским текстовима, као и поезије и других књижевних облика. Легендарна [[Александријска библиотека]] је можда најпознатији пример ране библиотеке, процват у 3. веку пре нове ере, а можда инспирисан од стране [[Димитрија Фалер]]а.
 
 
===Древни проналазци информација===
Линија 16 ⟶ 15:
[[Томас Џеферсон]], чија је библиотека била у Монтицелу која се састојала од хиљада књига, осмислио систем класификације инспирисан Баконовом методом, који груписане књиге, мање или више по теми него по абецедном реду, као што је претходно урађено. Џеферсон колекција је постала језгро прве националне збирке Сједињених Држава када је пребачена у Конгрес, када је пожар уништио Конгресну библиотеку током рата 1812. годин. Џеферсон Збирка је почетак онога што данас познајемо као Конгресна библиотека.
 
Први уџбеник библиотекарства објављенобјавио је Мартин Шретингер 1808. године од стране Мартина Шретингера, затим књиге Јохана Георга Сеизингера и других.
 
===20. век===
У енглеском говорном подручју термин "библиотекарство"„библиотекарство“ изгледа да је коришћен први пут у књизи 1916. у "Пањабкњизи „Пенџаб Библиотека буквар"буквар“ аутора Асу Дон Дикинсон, икоју објављен одје странеобјавио УниверзитетаУниверзитет у Пенџабу, Лахор, Пакистану(Пакистан). Овај универзитет је први у Азији почнео наставу библиотечке наставе. "Пањаб„Пенџаб Библиотека буквар"буквар“ је први уџбеник библиотекарства на енглеском језику било где у свету. Први уџбеник у Сједињеним Државама је "Приручник„Приручник за библиотеке економије"економије“, који је објављен у 1929. Касније, термин је коришћен у наслову С. Р. Ранганатхана ''Пет закона библиотекарства'', објављен 1931, а у наслову 1933. књиге Ли Пирс Батлер,''Увод у библиотекарство''. Батлер је нови приступ заговарао користећи [[квантитативно истраживање | квантитативних метода]] и идеју [[друштвених наука]], са циљем коришћења библиотекарства за друштвене потребе за информацијама. Ово истраживање је засновано на "библиотеци„библиотеци економије"економије“, која је углавном ограничена на практичне проблеме у администрацији библиотека. Прерада Раганатханих закона је објављена 1995. који уклања сталне референце на књиге. Мајкл Горманових ''Пет нових закона библиотекарства'' укључују знања и информација у свим облицима, омогућавајући дигиталне информације које треба размотрити.
 
У последње време, уз раст дигиталне технологије, на терену су под великим утицајем концепције информатике. Иако је основно разумевање од кључне важности и за истраживање и практични рад(на пример, коришћење онлине друштвених мрежа у библиотекама, област науке информација остала је у великој мери далека, како у обуци тако и у истраживању интереса.
Линија 25 ⟶ 24:
==Обука у библиотекарству==
 
Већина стручних библиотекара захтевају професионалну постдипломску диплому у библиотекачкој науци или један од његових еквивалентних термина ''библиотекарству и информационе науке''. У Сједињеним Државама и [[Канада|Канади]] сертификат обично долази из степена мастера, одобренаодобрава одга странеАмеричка Америчкеасоцијација Асоцијације Библиотекабиблиотека-акредитоване институције, тако да чак и ненаучног библиотекари имају академску позадину. У Великој Британији, међутим, било је потеза да прошири услове уласка у професионалну обуку библиотекара, да такве квалификације, или искуство, других дисциплина постане прихватљивије. У Аустралији, више институција нуди дипломе прихваћена одкоје странеприхвата АустралијскеАустралијска библиотека и информатичкогинформатички савезасавез.
 
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Библиотекарство”