Окружни затвор Нови Сад — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 9:
[[Нови Сад|Новог Сада]] током свог развоја дуго није имао затвор, него само неку врсту притвора смештену у импровизованим просторијама најчешће у објектима које је користио [[Градска кућа у Новом Саду|Магистрат]] за своје потребе. Судска власт је редовно обављала свој посао и изрицала казне, међу којима су биле и смртне, при чему је [[Нови Сад|Новог Сада]] имао и џелата који је посао обављао за редовну плату, а користиле су га и војне власти из [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинске тврђаве]]. Како затвора није било, осуђеници на дуже казне су ишли у друге затворе широм [[Аустро Угарска|Аустро-угарске монархије]], а ретко у саму [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинску тврђаву]]. У оквиру тврђаве затвор је смештен у простору код Београдске капије (десно када се долази из правца [[Нови Сад|Новог Сада]]). Данас је мало тога је остало као од трагова затвора у оквиру [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинске тврђаве]], јер је војска после [[1918]]. године те просторије користила за друге намене. Из списа који су говорили о самим ћелијама, говори да су биле само са дрвеним креветима и потпуно неусловне за боравак људи. Оно што се зна је и да су у њима углавном боравили ратни заробљеници и политички затвореници из разних крајева монархије и да су радили све могуће физичке послове у оквиру утврђења, али и на њивама као радна снага. Наводи се и да су сви били везани ланцима, па су становници подграђа увек знали када пролазе јер се чуо звекет ланаца. У казаматима [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинске тврђаве]] је боравило према разним подацима најмање 100 затвореника, а чешће два до три пута више.
Међу познатијим затвореницима Тврђаве су били вођа [[Први српски устанак|Првог Српског устанка]] [[Ђорђе Петровић Карађорђе|Ђорђе Петровић Карађорђе]]. Он није био у затвору [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинске тврђаве]], него је са породицом, као и делом својих следбеника држан у кућном притвору у другим објектима. Он је 3. октобра [[1813]]. године био смештен у Горњу тврђаву и до [[22. јануар]]а [[1814]]. године је становао у Официрском павиљону где је био под стално био под присмотром, са ограниченим кретањем и контролом преписке. Међутим, неки други су били у затвору попут [[Владимир Јовановић|Владимира Јовановића]] и Љубена Каравелова, који су били [[1868]]. године оптужени за учешће у завери убиства [[кнез Михаило Обреновић|кнеза Михаила Обреновића]]. Један од првих социјалиста у Војводини [[Васа Пелагић|Васа Пелагић]], такође је био заточен у казаматима [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинске тврђаве]]и новембра [[1872]]. године ухапшен, окован, али је после извесног времена, пуштен и протеран из [[Угарска|Угарске]]. Међу затвореницима у [[Петроварадинска тврђава|тврђаве]] крајем XIX века био је и [[Антун Густав Матош|Антун Густав Матош]], касније познати хрватски књижевник. Међу затвореницима налазили су се и родољуби који су [[1914]]. године стрељани у тврђавском рову, као жртве беса и освете [[Аустро Угарска|Аустро-угарске]] војске. У то време у [[Петроварадинска тврђава|Тврђави]] је био затворен и потоњи вођа КПЈ И [[доживотни председник]] Југославије [[Јосип Броз Тито|Јосип Броз Тито]]. Као подофицир, Броз је дошао у зиму [[1914]]. године у [[Петроварадинска тврђава|Тврђаву]] где је јавно је изнео своје антиратно расположење, признао да је социјалиста и да ће са фронта у Галицији побећи Русима. Када се за ово дознало био је ухапшен и затворен у једној ћелији код Београдске капије, што је до [[1993]]. показивала и спомен плоча која је потом уклоњена са те локације.
=== Од 1900. до 1986. године ===
| |||