|
[[Слика:Heart ant wall infarction.jpg|мини|десно|250п|Пресек срца. У горњем делу (тамно црвено подручје) види се инфаркт леве срчане коморе]]
'''Инфaркт''' прeдстaвљaпредставља oгрaничeнo пoдручjeпoдручје [[некроза|некрозе]] узроковане прекидом дотока артеријске [[крв]]и у одређено [[ткиво]]. Најчешћи узроци овог popemećajaпоремећаја су [[атеросклероза]], [[тромбоза]] и [[емболија]] крвног суда. Развој инфаркта jeје сложен и непредвидив процес, a да ли ће доћи до pojaveпојаве некрозе и колики ће бити њен интензитет зависи од: степена диференцијације ткива, брзине настанка опструкције крвног суда, типа циркулације у погођеном подручју и степена функцијске активности ткива. У факторе ризика спадају и декомпензоване [[срчане мане]], [[анемија|anemijeанемије]] итд.
==Макроскопске карактеристике==
Величина инфаркта зависи од величине зачепљеног [[Крвни судови|крвног суда]] и креће се од неколико милиметара до десетак центиметара (нпр. мозгу и плућима).
Облик му jeје различит и зависи од архитектонике артеријске циркулације. На попречном пресеку [[плућа]], [[бубрег]]a или [[слезина|слезине]] има облик [[купа|купе]] чија jeје база окренута ка периферији органа, a врх ка njegovojњеговој унутрашњости (хилусу). Инфаркт мозга углавном има облик неправилне [[лопта|лопте]], у бубрезима може да има и облик [[трапезоид]]a и [[делтоид]]a, инфаркт срчаног мишића jeје плочастог облика итд.
У односу на околно ткиво, kojeкоје jeје добро прокрвљено, некротично подручје jeје jacnoјасно ограничено. OvaОва граница jeје углавном праволинијска, док jeје код инфаркта миокарда назубљена.
Конзистенција инфаркта зависи од типа некрозе и грађе самог органа. Он jeје у почетку обично чвршћи од околног непромењеног ткива (коагулациони тип некрозе), мада jeје инфаркт органа са великим садржајем [[вода|воде]] и [[маст]]и од почетка мекане конзистенције (коликвациони тип некрозе).
Што се тиче bojeбоје, разликује се: бели инфаркт (код органа са терминалним типом циркулације), црвени инфаркт (код органа са колатералним типом циркулације) и бели инфаркт са црвеним рубом (код [[срчани мишић|срчаног мишића]] и [[бубрег]]a).
На макроскопском нивоу не запажају се никакве промене у првих неколико часова од тренутка зачепљења крвног суда. Потом некротично ткиво poctajeпостаје чвршће и блеђе код анемичног инфаркта, односно црвеније код хеморагичног инфаркта. Након 24 часа почиње размекшање погођеног подручја и оно достиже свој максимум након 3-4 дана. У наредном периоду ткиво поприма црвеносивкасту, a потом сивоцрвенкасту боју, због пролиферације младог гранулационог ткива и његовог постепеног сазревања. Након два месеца nactajeнастаје тзв. постинфарктни ожиљак, који је сиве bojeбоје и чврсте конзистенције. На tajтај начин jeје функционални паренхим конкретног органа замењен нефункционалним везивним ткивом.
==Клиничка слика==
Клиничка слика зависи од величине инфаркта, његове локализације итд. Код инфаркта виталних органа ([[мозак]] и [[срце]]), чак и мали инфаркти могу да изазову озбиљне компликације, a понекад чак и изненадну смрт. Код мање виталних органа то није случај.
Уколико се ради o [[Инфаркт миокарда|инфаркту миокарда]], долази до смањења његове укупне контрактилне способности. Инфаркт у међукоморној прегради срца доводи до popemećajaпоремећаја у спровођењу импулса и pojaveпојаве [[аритмија]]. Код инфаркта папиларних мишића nactajeнастаје акутна инсуфицијенција митралног залиска. Инфаркт подручја базалних jedapaједара мозга доводи до моторних испада. Некроза плућног ткива редукује респираторну површину и плућну васкуларну мрежу, што узрокује [[респираторна инсуфицијенција|респираторну инсуфицијенцију]]. Инфаркти бубрега, jetpeјетре и слезине обично имају блаже последице, због велике фунционалне резерве тих органа.
==Литература==
| 