Владимировац — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 9 година
м
Cyrlat: 3 repl; Grammar: 1;
(→‎Историја: unut. veza)
м (Cyrlat: 3 repl; Grammar: 1;)
Године [[1843]]. имала je православна парохија 3936 верника и три [[парох]]а, а у школи два [[учитељ]]а и 452 ђака. Садашња [[црква]] је подигнута [[1859]]-63.године. 8. децембра [[1894]].г отворена железничка станица за пругу [[Вршац]] – [[Ковин]], а 26. аугуста [[1896]].г за пругу према Панчеву <ref>Милекерови летописи Општина у јужном Банату [[Феликс Милекер]] ISBN 86-85075-04-1:</ref>.<br>
 
На 4 км. Северозападно од села подиже се брежуљак Мошонда (МоšondaMošonda mare), Ту се простирало средњовеконо насеље Максонд ( Maxond), које се први пут помиње [[1370]]. г. А [[1385]]. је припадало [[округ Кевинском |комитату ]]. MасондМасонд је био главно дисштриктско место. Зна се, да се једно насеље тога диштрикта звало Берча ( Пиринча ). Бугарском царевићу Фружину, који се богатством спасао, поклонио је [[краљ Сигмунд]] насеље Максонд. Године [[1456]]. био је Максонд у поседу Јована [[Хуњади]]ја. Касније је од турака разорен. По Максонду Банатска Пешчара била је названа «Campus Maxons».<ref>Летопис Општина у јужном Банату: ''Банатска места и обичаји'' Марина М.(Беч 1999). :</ref>
 
==Демографија==
*Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
*Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: [[Феликс Милекер]] библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
*Летопис Општина у јужном Банату: ''Банатска места и обичаји'' Марина М.(Беч 1999).Летопис pериодпериод 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
 
==Спољашње везе==
65.194

измене