Бес Бактријски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2) (Робот додаје: bg:Бес
Нема описа измене
Ред 1:
{{Друго значење2|Бес}}
[[Датотека:The punishment of Bessus by Andre Castaigne (1898-1899).jpg|мини|Бесова смрт]]
'''Бес''' (умро [[329. п. н. е.]]) је био [[Ахеменидско царство|персијски]] племић и [[Бактрија|бактријски]] сатрап, и потоњи краљ [[Персијско царство|Персије]]. Према класичним изворима, он је убио свог претходника, [[Дарије III|Дарија III]], након што је [[Александар Велики]] поразио персијску војску.
 
У [[битка код Гаугамеле|бици код Гаугамеле]] ([[1. октобар]] [[331. п. н. е.]]), у којој је Александар поразио Дарија III, Бес је командовао војском своје сатрапије. Бес је преживео пораз код Гаугамеле и остао уз свог краља, чија је деморалисана војска избегавала Александрове снаге и провела зиму у [[Екбатана|Екбатани]], старој [[Медија|медској]] престоници која је служила као летња резиденција персијских краљева. Следеће године Дарије III је покушао да побегне на исток, у [[Бактрија|Бактрију]], уздајући се у пространство и дивљу природу својих иранских[[иран]]ских поседа и у помоћ својих [[скити|скитских]] савезника. Предах од неколико месеци који му је Александар дао, Дарије је искористио да у Екбатани скупи нову војску и поврати изгубљени ауторитет. Око њега су се окупили источноирански сатрапи одлучни у намери да се супротставе Александру, али несложни у погледу тактике коју треба применити. Једни су саветовали Дарија да сачека Александра у Екбатани, други - међу њима и моћни бактријски сатрап Бес - да се повуче на север пустошећи све иза себе и да на тај начин пресече пут Александру и онемогући му даље надирање. Бес је, у завери са својим пријатељима сатрапима, збацио Дарија. Вероватно је планирао да преда краља Македонцима, али је Александар наредио својој војсци да прогони Персијанце чак и када је примио гласине о Даријевом заробљавању.
 
Успаничени завереници су смртно ранили Дарија и оставили га да га пронађу македонски војници. Према Вавилонској хроници, ово се десило јула [[330. п. н. е.]]. Место догађаја је идентификовано близу данашњег Ахуана. Бес се прогласио за краља и узео име [[Артаксеркс IV]]. Његово самопроглашење за краља је било логично, пошто је сатрап Бактрије, био племић следећи у линији наслеђивања персијског трона. Али пошто је већина [[Персијско царство|Персијског царства]] била освојена и Бес је владао само лабавим савезом одметнутих провинција, историчари га углавном не сматрају за званичног персијског краља.
 
Бес се вратио у Бактрију и покушао да организује отпроотпор међу источним сатрапијама. Александар није одмах кренуо за Бесом. Пошто је одморио војску у [[Хекатонпил]]у, он се упутио на север у [[Хирканија|Хирканију]], област која се простирала јужно од [[Каспијско језеро|Каспијског језера]].
Раздобље од 330. до 327. године п. н. е. Александар је провео у североисточним областима Бактрије и Согдијане, где су сатрапи Бес и [[Спитамен]] организовали жесток отпор. Терен је био непознат македонским војницима, а услови ратовања другачији него тада. Ту није било градова, већ је становништво живело растурено по селима. Против освајача Бес је организовао [[герилски рат]]. Мали, хитри коњанички одреди нису давали мира македонској војсци, а када је она покушавала да нападне, домороци су се повлачили у своја утврђења. Пошто више није могло бити фронталних битака, Александар је променио тактику, реорганизовао војску стварајући мање одреде, узео у своју војску [[Персијанци|Персијанце]] и увео коњаничке стрељачке ескадроне по азијском узору.