'''Михајло Михајловић''', студент из [[Власотинце|Власотинца]], био је уредник предратног издања [[Власина_(новине)|листа Власина]].
Када је [[1937]]. године, после петогодишњег прекида, обновљен рад Народне књижнице и читаонице у Власотинцу, Михајло Михајловић је постао месеца фебруара [[1938]]. године постао уредник [[Власина_(новине)|листа "Власина"]], као гласила Народне књижнице и читаонице и на том положају остаје до фебруара [[1941]]. године. Од [[1939]]. године до почетка рата, априла [[1941]]. године био је Преседникпредседник Управног одбора књижнице. Те године су биле активне и садржајне у културном раду Србије књижнице. Био је редитељ једног броја позоришних представа и организатор њиховог приказивања у [[Власотинце|Власотинцу]] и околини. Уређивао је лист "Власину" и организовао њено излажење у најтежим ратним условима, пред сам рат, окупљајући дописнике и сам пишући за лист, а. последњиПоследњи двоброј листа "Власине" изашао је у фебруару [[1941]].(јануар-фебруар) године. Из здравствених разлога Михајло није могао да оде у [[Партизани|партизане]], па се његов рад у помагању нарослободилачкогнародноослободилачког покрета заснивао на прикупљању помоћи и умножавању материјала. Михајло МихакловићМихајловић је као студент постао уредник листа "Власина" и приликом неколико хапшења са још неким студентима бежао у [[Београд]] и [[Бор]]. На основу потернице [[Немци|Немаца]] - тадашње власотиначке власти [[Недићевци|Недићеваца]], које су сарађивале са [[Немци|Немцима]], ухапшен је са својим друговима студентима, ухапшен је и спроведен у [[Ниш]], у логор "Црвени крст" [[1943]].године и у месецу јулу стрељан на Бубњу. Тако се завршио живот културног посленика [[Власотинце|Власотинца]], тада и уредника [[Власина_(новине)|листа "Власина"]], који је пао као жртва [[Фашисти|фашистичког]] терора у борби за високе идеале слободе и напретка.
