Википедија

Бран (замак) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нова страница: {{Зграда |име_зграде = Замак Бран |слика = Bran Castle.jpg |наслов = ''Бран'' |почетак…
 
Нема описа измене
Ред 33:
|референце = http://www.bran-castle.com/en/
}}
 
 
'''Замак Бран''' ({{јез-рум|Castelul Bran}}), у околини [[Брашов|Брашова]], је средњевековно утврђење и споменик културе националног ранга у [[Румунија|Румунији]]. Утврђење се налази на граници између румунских покрајина [[Трансилванија|Трансилваније]] и [[Влашка|Влашке]] и познато је и као "[[Дракула|Дракулин]] замак", упркос чињеници да готово нема додирне тачке са румунским националним херојем [[Vlad Cepeš III|Владом Цепешом]].
 
Замак је данас музеј, отворен за туристе, са поставкама уметничких предмета, народне радиности и намештаја из колекције краљице [[Марија од Единбурга|Марије од Единбурга]], румунске краљице која је у замку живела са својим мужем, краљем [[Фердинанд Румунски|Фердинандом -{I}-]], у току прве половине [[XX век|-{XX}- века]]. Под брдом на коме се налази замак током целе године организован је вашар традиционалне румунске народне радиности, као и отворени музеј сеоског градитељства.
 
==Историјат==
Линија 45 ⟶ 44:
Прво утврђење на овом месту подигли су [[Тевтонски витезови]], [[1212]]. године, као стражарску испоставу на улазу у кланац на граници Трансилваније и Влашке. Ово утврђење било је направљено од дрвета, а разорили су га Монголи, [[1242]]. године.
 
Замак Бран први пут се помиње у писаним изворима [[1377]]. године, када је краљ [[Лајош -{I}- Анжујски]] дозволио [[Саксонци|Саксонцима]] настањеним у Брашову да на том месту подигну камену цитаделу, о сопственом трошку и сопственом радном снагом. Ускоро се око замка формирало и насеље Бран.
 
Почетком [[XV век|-{XV}- века]], шамакзамак је једно време био у власништву влашког кнеза Мирче Старијег (деде Влада Цепеша), који је у њему успоставио царинску контролу за трговце који су путовали између Трансилваније и Влашке. У периоду [[1438]]-[[1442]]. године, замак је представљао значајно упориште у борби против [[Отоманско царство|Отоманске империје]], а од друге половине -{XV}- века налазио се у рукама угарских владара. Последњи поседник замка пре -{XX}- века био је угарски краљ [[Владислав II Јагелонац (млађи)|Владислав -{II}- Јагелонац]], који је [[1513]]. године престао да плаћа закупнину становницима Брана, и тако је замак прешао у њихове руке.
 
===-{XX}- и -{XXI}- век===
 
Године [[1920]], замак је постао резиденција [[Краљевина Румунија|румунске краљевске породице]], и омиљено пребивалиште краљице Марије од Единбурга. Једно време, у замку је живела и Маријина кћерка, будућа краљица [[Краљевина Југославија|Југославије]] [[Марија Карађорђевић]]. Након смрти Марије од Единбурга, замак је наследила њена најмлађа кћерка принцеза Илеана, надвојвоткиња Аустрије, да би [[1948]]. године прешао у руке комуниста, након протеривања краљевске породице.
Линија 57 ⟶ 56:
==Дракула као маркетинг==
 
Иако не постоји никакав доказ да је Влад Цепеш икада крочио ногом у Бран, овај замак се рекламира и као "Дракулин„Дракулин замак"замак“, под изговором да је управо Бран послужио као инспирација [[Брам Стокер|Браму Стокеру]] за писање романа ''Дракула'', те да је овај замак описан у роману као дом фиктивног грофа вампира. Међутим, не постоје никакви докази да је Стокер уопште знао за постојање замка Бран, а име замка не помиње се нигде у роману.
 
У замку Бран налази се и поставка везана за историјску личност Влада Цепеша, као и за Стокеровог грофа Дракулу, и мада је поставка о Цепешу оправдана изузетним историјским значајем ове личности за просторе Влашке и Трансилваније, поставка везана за Стокеровог фиктивног вампира служи чисто као маркетиншки мамац за стране туристе.
Линија 70 ⟶ 69:
 
==Спољашње везе==
* [http://www.bran-castle.com/ Званична страница замка Бран]
* [http://www.draculascastle.com/ Дракулин замак - веб сајт који је први повезао замак Бран са Цепешом]
 
[[ar:قلعة بران]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бран_(замак)”