Украјинска дијаспора — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 14:
У 10. и 11. стољећу украјински преци поновно у неколико интервала насељавају просторе западне [[Русија|Русије]] у склопу ширења [[Кијевска Русија|Кијевске Руси]], посебно ширу околицу града [[Новгород]]a, и затим Владимира у данашњој [[Владимирска област|Владимирској области]]. Након монголског напада у 13. стољећу велики број украјинских предака из источних крајева Кијевске Руси сели на запад у средишњу Еуропу, посебно у западну Украјину, јужну Бјелорусију, источну Пољску, и државе [[Балтик]]а. У 15. стољећу реформирана је снажна [[Велика кнежевина Литва]] што је стабилизирало друштвене односе на претходно зараћеним средишњим украјинским просторима на које су се у интервалима почели враћати и [[Украјинци]]. Знатан дио украјинских предака тада сели у околицу новог јаког политичког средишта града [[Москва|Москве]].
У 17. стољећу почиње ново још интензивније повезивање украјинских и руских простора. Многи образовани [[Украјинци]] из политичких разлога проналазе боље и прикладније друштвено-политичке положаје на руском умјесто на пољском двору. Посебно су тада значајни пријелази украјинских умјетника, монаха, црквених дужносника и осталих из [[Државна заједница Пољске и Литваније|Poljsko-Litavske Unije]]<ref>[http://www.commonwealth.pl/ A Commonwealth of Diverse culture]</ref> у [[Московско Царство]]. Њихов значај у Москви постао је толико велик да је ускоро и уз њихову подршку формирано обједињено [[Руско Царство]] које је почетком 18. стољећа обухватило и данашњу источну Украјину. У [[Велики сјеверни рат|Великом сјеверном рату]], дио Украјинаца се противио сједињавању са Русијом с тога су након пораза у рату преселили у земље попут [[Шведска|Шведске]],<ref>[http://home.swipnet.se/svuk/ Svensk-Ukrainska Vänskapsföreningen]</ref> Norverške, [[Finska|Finske]], Danske, Njemačke, Grčke, [[
=== Значаније миграције након 18. стољећа ===
| |||