Јерменска висораван — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 45:
==Рељеф==
[[Датотека:Mount Aragats.jpg|мини|д|220п|Планина [[Арагац]]]]
[[Датотека:Van1 20.jpg|мини|д|220п|Поглед на [[Артос]] са језера [[ван (језеро)|Ван]].]]
Данашњи рељеф Јерменске висоравни је настао као последица неогенске вулканске активности. Просечна [[надморска висина]] износи између 1.500 и 3.000 метара. Рељефну основу чине бројне вулканске купе и тектонске [[депресија (геологија)|депресије]]. Вулканске планине су формиране у завршној фази вулканске активности на овом подручју и често се јављају у виду осамљених купа, попут Арарата и Арагаца или у низовима, односно планинским ланцима (вулкани настајали дуж раседа).
Једина вулканска купа за коју постоје подаци о активности у историјскм периоду је планина Немрут, на западним обалама језера Ван. Забележене су три ерупције [[Немрут]]а [[1441]], [[1597]]. и [[1692]]. године. Највише вулканске планине су [[Арарат]] (5.165 м, [[Турска]]), [[Сабалан]] (4.813 м, [[Иран]]), [[Арагац]] (4.090 м, [[Јерменија]]), [[Сипан]] (4.058 м, Турска), [[Мали Арарат]] (3.925 м, Турска), [[Капуџух]] (3.905 м, Јерменија/[[Азербејџан]]), [[Сехенд]] (3.707 м, Иран).
Између планинских ланаца, на висинама између 700 и 2.000 метара налазе се бројне [[депресија (геологија)|депресије]]. Највеће котлине су [[Араратска равница|Араратска]], [[Ерзурум]]ска, Табриска.
У хидролошком смислу подручје се одводњава ка [[каспијско језеро|Каспијском језеру]], [[црно море|Црном мору]] и [[персијски залив|Персијском заливу]]. У овој области извиру реке [[Кура]], [[Аракс]], [[Еуфрат]], [[тигар (река)|Тигар]] и бројни мањи водотоци. Изворишта река су углавном високо у планинама док је режим храњења снежно-плувијални. Бројни су и минерални извори (Арзни, Џермук). Језера су углавном смештена у дубоким депресијама и нису повезана са маринским басенима ([[урмија (језеро)|Урмија]] и [[Ван (језеро)|Ван]]), уз изузетак језера [[језеро Севан|Севан]] које преко [[Храздан (река)|Храздана]] отиче ка Араксу и Каспијском језеру.
==Клима==
Подручје карактерише субтропска и континентална клима. Количина падавина није велика и креће се од 300—800 мм у планинским подручјима до 150—300 мм у депресијама. Највише падавина је током пролећа, а најмање зими. Количина падавина расте са надморском висином.
Зиме су веома хладне и снежне, посебно у северним и источним планинским подручјима, док су у котлинама нешто блаже. Средње [[јануар]]ске температуре се крећу од -3 до -15 [[степен целзијуса|°Ц]], а [[јул]]ске од 15 до 20 [[степен целзијуса|°Ц]], у долинама до 25 [[степен целзијуса|°Ц]].
==Живи свет==
[[Датотека:Apricots Drying In Cappadocia.JPG|мини|д|220п|Природни процес сушења [[кајсија|кајсије]] на истоку Турске]]
У природном погледу котлине су подручја суве степе и полупустињске вегетације (посебно у источним и југоисточним деловима), са светло кестењастим, кестењастим и сивим тлом. Уз водотоке се обично налазе ужи појасеви наплавних равница обраслих бујном травнатом вегетацијом, џбуњем и шипражјем. У прошлости је цело подручје било веома богато шумама, посебно северни и источни делови. Данас се бујнији шумски покров одржао једино у [[понтијске планине|Понтијским]] и [[курдске планине|Курдским планинама]]. На влажним планинским обронцима од 800—1.400 метара на тамно кестењастом тлу и [[чернозем]]у су планинске [[степа|степе]] и ово је подручје интензивније пољопривредне активности. У овој зони се узгаја [[памук]], [[дуван]], [[житарице]]. У близини [[Јереван]]а, у подручју Еребунског резервата природе [[пшеница]] расте као дивља, аутохтона биљка.
Између 1.000—2.000 метара су подзоласта шумска тла, а подручје је обрасло шумом [[храст]]а и [[бор]]а коју постепено смењује [[смрека]] и [[жбун|џбуње]]. Од 2.000 до 3.000 метара су области планинских [[ливада]] и [[пашњак]]а, а највиши планински врхови су каменити и под [[снег]]ом који се често зна задржати и током целе године (највиши врхови [[Арарат]]а, [[Сипан]]а, [[Капуџух]]а). На ариднијим подручјима у котлинама доминира каменита подлога и кржљава [[ксерофите|ксерофитна]] вегетација.
[[Кајсија]] или ''јерменска шљива'' ({{јез-лат|prunus armenicus}} је аутохтона воћка овог подручја (национални симбол Јермена).
Од дивљих животиња овде обитавају бројне врсте [[глодари|глодара]] и [[гмизавци|гмизаваца]], а од крупнијих сисара [[јелен]]и, [[дивокоза]], [[муфлон]], [[медвед]], [[леопард]], [[пругаста хијена]].
==Геостратешки положај==
==Видети још==
* [[Географија Јерменије]]
* [[Историја Јерменије]]
* [[Географија Турске]]
* [[Источна Анадолија]]
* [[Географија Ирана]]
* [[Географија Азербејџана]]
==Референце==
| |||