Receptor (biohemija) — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
м
'''Receptor''' je molekul [[protein]]a, ugrađen u bilo [[ćelijska membrana|membranu]] ili [[citoplazma|citoplazmu]] ćelije, za koji se jedan ili više specifičnih vrsta signalnih molekula može vezati. Molekul se vezuje za receptor se zove [[Ligand (biohemija)|ligand]], i to može biti [[peptid]] (kratki protein) ili mali molekul, kao što je [[neurotransmiter]], [[hormon]], [[Farmaceutska industrija|farmaceutski]] [[lek]], ili [[toksin]]. Svaki tip receptora može vezati samo [[ligand (biohemija)|ligande]] određenog oblika. Svaka [[ćelija (biologija)|ćelija]] tipično ima mnoge receptore, iz mnogo različitih vrsta.<ref name="AlbertsMolecularBiology4th">{{AlbertsMolecularBiology4th}}</ref>
 
Vezivanje [[ligand (biohemija)|liganda]] stabilizuje određenu [[konformaciona promena proteina|konformaciju]] receptora (tre-dimenzionalni oblik receptor [[protein]]a, bez promene u [[primarna struktura proteina|sekvenci]]). To je često povezano sa dobitkom ili gubitkom proteinske aktivnosti, što obično dovodi do neke vrste celularnog responsa.<ref name="VoetBiochemistry3rd">{{VoetBiochemistry3rd}}</ref> Neki ligandi (npr. [[ReceptorAntagonist antagonist(farmakologija)|antagonisti]]) samo blokiraju receptore bez izazivanja odgovora. Ligand-indukovane promene u receptorima rezultiraju u [[ćelija (biologija)|ćelijskim]] promenama koje predstavljaju biološku aktivnost liganda. Mnoge funkcije ljudskog tela su regulisane jedinstvenim odgovorima receptora na specifične molekule.
 
== Pregled ==
 
U zavisnosti od njihove funkcije i [[Ligand (biohemija)|liganda]], nekoliko tipova receptora može biti identifikovano<ref name="VoetBiochemistry3rd"/>:
* Veliki broj receptorskih [[protein]]a su periferni [[membranskiMembranski proteiniprotein|membranski]] [[protein]]i.
* Mnogi [[hormonski receptor|hormonski]] i [[neurotransmiterski receptor]]i su [[transmembranski receptor|transmembranski proteini]]: transmembranski receptori su smešteni u [[fosfolipidni bisloj]] [[ćelijska membrana|ćelijske membrane]], što omogućava aktivaciju puteva za [[transdukcija signala|transdukciju signala]] u responsu na aktivaciju vezivanjem molekula, ili [[Ligand (biohemija)|liganda]].
** [[Metabotropni receptor]]i u sprezi sa [[G protein]]ima utiču na [[ćelija (biologija)|ćelije]] indirektno preko [[enzim]]a koji kontrolišu [[jonski kanal|jonske kanale]].
** [[Jonotropni receptor]]i (takođe poznati kao [[ligand-kontrolisani jonski kanal]]i) sadrže centralnu poru koja se otvara u odgovoru na vezivanje liganda.
* Još jedna velika klasa receptora su intracelularni proteini, kao što su [[steroid]]ni i [[intrakrin]]ski [[peptidni hormon]]ski receptori. Ovi receptori često imaju sposobnost ulaska u [[Jedro|ćelijski nukleus]] gde moduliraju [[ekspresija gena|ekspresiju gena]] u odgovoru na aktivaciju [[ligandLigand (biologijabiohemija)|ligandom]].
 
Membranski receptori se mogu izolovati iz [[ćelijska membrana|ćelijskih membrana]] kompleksnim ekstrakcionim postupcima koristeći [[tečnost-tečnost ekstrakcija|rastvarače]], [[deterdžent|deterdžente]], i/ili [[afinitetna hromatografija|afinitetnu]] [[hromatografija|hromatografiju]].
Jedan pokazatelj komplementarnosti liganda i receptora je afinitet vezivanja, koji je u inverznoj relaciji sa [[konstanta disocijacije|konstantom disocijacije]] -{K<sub>d</sub>}-. Dobro uklapanje je koincidentno sa visokim afinitetom i niskom K<sub>d</sub> vrednošću. Krajnji biološki odgovor (npr. [[sekundarni-glasnik sistem|kaskada sekundarnih glasnika]] ili mišićna kontrakcija), se postiže samo nakon što je značajan broj receptora aktiviran. Afinitet vezivanja liganda se može studirati koristeći [[statistička mehanika|statističku mehaniku]] <ref>{{cite web |author=Vu-Quoc L. |url=http://clesm.mae.ufl.edu/wiki.pub/index.php/Configuration_integral_%28statistical_mechanics%29 |title=Configuration integral (statistical mechanics) |year=2008}}</ref>.
 
Receptor-[[ligand (biohemija)|ligand]] afinitet je poput [[enzim]]-[[Enzimski supstrat (biologija)|supstrat]] afiniteta. Dok su oba tipa interakcije specifična i reverzibilna, ne dolazi do hemijske modifikacije liganda vezanog za receptor, za razliku od supstrata nakon vezivanja za enzim.
 
Ako receptor postoji u dva stanja (npr. pogledajte [http://www.bio-balance.com/Receptor2.htm ovu sliku]), onda vezivanje [[ligand (biohemija)|ligand]] mora doprineti diferencijaciji tih stanja. Detaljne diskusije dva-stanja vezivanja, za koje se misli da odslikavaju aktivacioni mehanizam su dostupne u literaturi.<ref>{{cite web |url=http://www.bio-balance.com/Graphics.htm |title=Bio balance}}</ref>