|
[[Стена|Стене]] који чине кору испод [[океан]]ског дна су најмлађе на оси гребена, а старост им расте удаљавањем од споменуте осе. Нова [[базалт]]на магма избија на и у близини осе гребена због декомпресијског топљења [[Зељин омотач|Земљиног омотача]] испод те осе.
[[Океанска кора]] изграђена је од стена које су много млађе него сама [[Земља]] - кора у океанским басенима није старија од 200 милиона година, зато што је у непрестаном процесу "обнављања" на средњоокеанским гребенима. Океанска дубина расте удаљавањем од средњеокеанскогсредњоокеанског гребена, а највеће дубине су у [[океанскаокеански јаругароб|океанским јаругамарововима]]. Како се океанска кора удаљава од осе гребена, [[перидотит]]и у кори се хладе и постају све крући. Кора и релативно крути перидотити испод те коре чине океанску [[литосфера|литосферу]].
==Процес настанка==
Два процеса, потискивање од гребена и повлачење плоче, сматрају се одговорним за ширење опажено на средњеокеанскимсредњоокеанским гребенима, али ипак постоји несигурност који од њих је доминантан. Потискивање од гребена јавља се тамо где тежина гребена потискује остатак [[тектонске плоче]] од гребена, често према зони [[субдукција|субдукције]]. У зони [[субдукција|субдукције]] до изражаја долази повлачење плоче. Наиме тежина [[тектонске плоче]] која се субдукује под належућу плочу повлачи за собом остатак плоче.
Други процес за који се претпоставља да доприноси настанку нове океанске коре на средњеокеанскимсредњоокеанским гребенима јестејесу плаштнаковекциона „покретнакретања трака“мантла. Међутим, многа су истраживања показала да је горњи [[Земљин омотач]] ([[астеносфера]]) превише пластичан (флексибилан) да би генерисао довољно [[трење]] за одгуравање тектонске плоче. Вероватније је да издизање омотача (плашта), које узрокује формирање магме испод средњеокеанскихсредњоокеанских гребена, укључује само омотач изнад дубине од 400 -{km}-, како је закључено из [[сеизмичка томографија|сеизмичке томографије]] и из истраживања сеизмичког дисконтинуитета негде на дубини од 400 -{km}-. Релативно плитке дубине на којима долази до издизања омотача испод гребена су више у складу с процесом "повлачења плоче".
Брзина којом на средњеокеанскомсредњоокеанском гребену настаје нови материјал позната је на основу брзине ширења, а мери се у -{mm}-/год. Уобичајена подела брзина ширења јесте брза, умерена и спора, чије вредности су генерално веће од 100 -{mm}-/год, око 60 -{mm}-/год, и мање од 20 -{mm}-/год. Брзина ширења северног [[Атлантски океан|Атлантика]] је 10 -{mm}-/год, док у [[Пацифик]]у те вредности достижу вредности од 40-60 -{mm}-/год.
Системи средњеокеанскихсредњоокеанских гребена формирају нову [[океанска кора|океанску кору]]. Како се кристализовани [[базалт]] истиснут на оси гребена хлади испод [[Киријева тачка|Киријеве тачке]] која одговара [[гвожђе]]-[[титанијум]]ским [[оксиди]]ма, у њима је сачуван смер магнетског поља паралелан [[Магнетско поље Земље|Земљином магнетском пољу]]. Узорак магнетских померања у океанској кори може се користити као показатељ старости јер је магнетско поље Земље мењало смер у неправилним интервалима током геолошке прошлости. На исти начин, узорак померања заједно са мерењем старости коре користи се као помоћ у одређивању историје Земљиног магнетског поља.
==Види још==
| 