Власинско блато — разлика између измена

нема резимеа измене
 
Како је дужина тресаве била преко пет километара, на њеном најужем делу, испод [[Власина Рид|Власине Рида]] према [[Власина Стојковићева|Власини Стојковићевој]], код Таџине махале, био је саграђен дрвени мост, такозвани Мали мост, преко кога се прелазило и воловском запрегом. Њиме је скраћен пут између четрдесетак власинских заселака. Мост је срушен када је почела да се пуни власинска акумулација.
 
Извор реке [[Власина|Власине]] у Власинском блату, обишавши овај крај [[1885]]. године, [[Јован Цвијић]] је овако описао:
 
"Вода нагомилана у жмиравцима и депресији Власинског блата, креће се подземно, можда онако као издан. Први млаз на површини или матица, који изгледа као просек кроз барску вегетацију јавља се између Страторије и Дугог Дела, па га нестане у жмиравцима, да се опет према Дугом Делу појави. Затим се средином и уз источну страну Блата издваја матица, као река, која је испрекидана све до Малог моста, одакле се зове Власина. Она кроз Блато мирно тече градећи безбројне завојке разбијајући се често о рукавце, који јој дају мрежаст изглед и проширујући се у бистрице."
 
 
Нестанском Власинског блата, власинском акумулацијом нарушен је биљни и животињски свет испод [[Чемерник]]а. Нестало је биљака тресетница, нестало патака, дивљих гусака, рода... Неке од биљних врста одржале су се низводно од бране, на равном приобалном земљишту, и на тресетним острвима која плутају језером. Променила се и клима, постала је оштрија него што је била. Појединих зима леда на језеру био је и до једног метра дебљине. Данас се, понекад, у једном дану, на Власини смене три годишња доба.