Власинско блато — разлика између измена

нема резимеа измене
Извор реке [[Власина|Власине]] у Власинском блату, обишавши овај крај [[1885]]. године, [[Јован Цвијић]] је овако описао:
 
{{quote|Вода нагомилана у жмиравцима и депресији Власинског блата, креће се подземно, можда онако као издан. Први млаз на површини или матица, који изгледа као просек кроз барску вегетацију јавља се између Страторије и Дугог Дела, па га нестане у жмиравцима, да се опет према Дугом Делу појави. Затим се средином и уз источну страну Блата издваја матица, као река, која је испрекидана све до Малог моста, одакле се зове Власина. Она кроз Блато мирно тече градећи безбројне завојке разбијајући се често о рукавце, који јој дају мрежаст изглед и проширујући се у бистрице.}}<ref>[[Јован Цвијић]]: Извори, тресаве и водопади, Глас српске краљевске академије, LI, Београд, 1896, гл. 86 </ref>
 
 
Нестанском Власинског блата, власинском акумулацијом нарушен је биљни и животињски свет испод [[Чемерник]]а. Нестало је биљака тресетница, нестало патака, дивљих гусака, рода... Неке од биљних врста одржале су се низводно од бране, на равном приобалном земљишту, и на тресетним острвима која плутају језером. Променила се и клима, постала је оштрија него што је била. Појединих зима леда на језеру био је и до једног метра дебљине. Данас се, понекад, у једном дану, на Власини смене три годишња доба.
 
 
У време [[Први светски рат|Првог светског рата]], [[1917]]. године, при ослобођењу ових крајева, Власинско блато је прогутало готово целу једну бугарску коњичку јединицу, коју су српски ослободиоци потукли на чемерничкој висоравни [[Шанци]] и нагнали је у бег низ чемерничке падине. Ти војници нису знали да је зараван, која се указује пред њима, у ствари тресава.
 
==Референце==
{{рефлист}}
 
 
=== Литература ===