Панта Срећковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 21:
Рођен је 3/15. [[новембар|новембра]] [[1834]]. године у Великим Крчмарима код [[крагујевац|Крагујевца]], од оца Славка (рођеног [[1788]]) и мајке Марије-Бебе ([[1793]] — [[1878]]), ћерке Проке Ивановића из Забојнице који је учествовао у [[Први српски устанак|Првом]] и [[Други српски устанак|Другом српском устанку]], као и у Ђаковој буни, на Милошевој страни. Деда по оцу, Срећко Стефановић, био је учесник [[Кочина крајина|Кочине крајине]]1788-91. и у току Првог српског устанка био је [[бимбаша]] у [[Лепеница (област)|Лепеници]]. И данас постоје Срећкови потомци у родном селу и такође се презивају Срећковић. Славе Св. Николу.
 
Школовао се у Малим Крчмарима, Драчи, Београду (Богословија) и Кијеву (Духовна академија). Од 1859. до 1894. радио је као професор историје на [[Београдски Лицеј|Лицеју]]у (од 1863. у [[Велика школа|Великој школи]]). Водећа личност романтичарске историографије, са [[Милош Милојевић|Милошем Милојевићем]]. Ушао у сукоб са [[Иларион Руварац|Иларионом Руварцем]] и следбеницима позитивистичке, критичке историографије и из њега изашао скоро потпуно заборављен.
 
Потпредседник Народне скупштине, посланик, академик од 1886, ректор Велике школе, пиротски окружни начелник 1878, веома активан у „Македонском одбору“ и у „Друштву Светог Саве“.