Санкција — разлика између измена

8.083 бајта уклоњена ,  пре 10 година
м
r2.7.1) (Робот додаје: ja:処罰
м (уклоњена категорија Семинарски радови/ФОН помоћу геџета HotCat)
м (r2.7.1) (Робот додаје: ja:処罰)
'''Санкција''' је ускраћивање, забрана, казна.{{напомена|Реч санкцја је првобитно имало сасвим супротно значење - одобравати}} У изведеном и најчешће коришћеном значењу, санкција је предузимање неких аверзивних мера у оквиру [[породица|породице]], [[група|групе]] или [[заједница|заједнице]], чиме се жели предупредити или казнити неко социјално непожељно [[понашање]]. У том смислу, санкције су посебна [[форма]] социјалне [[контрола|контроле]], односно усмеравање [[понашање|понашања]] у пожељном правцу. У политичком смислу, санкције се најчешће односе на пунитивне мере које усваја једна земља или [[група|група]] [[држава|земаља]] против друге нације као вид притиска. Оне могу укључивати дипломатске, научне, спортске, економске, војне и трговинске односе који се лимитирају или суспендују на одређени временски период.
{{ФОН}}
'''Санкција''' je реакција друштва или знатног броја његових чланова на начин понашања, који се тиме одобрава (позитивна санкција) или не одобрава (негативна санкција).<ref>''Encyclopaedia of the social sciences'', Macmillan Co., New York, 1933., том XIII, стр. 531</ref> Термин санкција долази из латинског језика и преузет је у већини европских језика са углавном истим значењем. ''Sanctio'' ([[Латински језик|лат.]] ''Sancire'') у преводу значи учинити светим, неповредивим у религијском смислу. Касније је религијски елемент ишчезнуо, али је остала идеја неповредивости, непрекршивости правила.<ref>''Sanction, Dictionnaire encyclopedique de theorie et de sociologie du droit'', J.C.Bayon, стр. 536-537.</ref> Међутим, у зависности од сфере друштвеног живота у којој се израз користи, значење у извесној мери варира. Неподударности су уочљиве између коришћења израза у [[Социологија|социолошком]], [[Политика|политичком]], [[Право|правном]], [[Економија|економском]], [[Етика|етичком]], [[Религија|религијском]] или [[Педагогија|педагошком]] смислу.
==Правна санкција==
У праву, термин санкција означава део [[Правна норма|правне норме]], познат као секундарна [[диспозиција као део правне норме|диспозиција]]. Правна норма се састоји из диспозиције и санкције, и оба представљају правила понашања. Међутим, то су алтернативна правила понашања, тј. или се примењује једно или друго.<ref>''Увод у право'', Радомир Д. Лукић, Будимир П. Кошутић, Београд, 2009., стр. 128.</ref> Услов за примену санкције увек мора бити предвиђен, јер се санкција примењује само ако је извршен прекршај диспозиције. [[Прекршај|Прекршај]] је неопходан услов за примену санкције, али поред њега могу бити одређени и други услови за њену примену. Прекршај чини радња која је супротна оном понашању које је у диспозицији предвиђено као обавезно. Та радња може бити позитивна (чињење) или негативна (нечињење).<ref>Ibidem, стр. 140.</ref><br />
===Врсте правних санкција===
====Према лицима (физичким и правним)====
*Кривичне - имају за циљ да на одговарајући начин казне кривца или да спрече даље вршење [[Кривично дело|кривичних дела]]. Састоје се у трајном или привременом одузимању: живота, [[Слобода|слободе]], части, имовине, права итд.
*Грађанске - имају за циљ да надокнаде штету која је начињена одређеном субјекту (оштећеном).<ref>Ibidem, стр. 142-143.</ref>
*Прекршајне - прописују се, изричу и примењују да би грађани поштовали правни систем и да убудуће не чине прекршаје. Прекршајне санкције су: казне (новчана и/или казна затвора до 60 дана), опомене, заштитне мере и васпитне мере.<ref>Закон о прекршајима, "Сл. гласник РС", бр. 101/2005, 116/2008 и 111/2009 </ref>
====Према актима====
*Ништаве - [[Правни акт|правни акт]] је ништав ако садржи тешке повреде законитости. Ова санкција се састоји у поништавању свих последица које је произвео незаконити правни акт и то од момента његовог доношења (нпр. уговори о продаји дроге, биолошког и хемијског оружја). У овом случају, сматра се да правни акт није ни постојао, као ни последице које је произвео.
*Рушљиве - правни акт је рушљив, тј. биће поништен, ако садржи лакше повреде законитости. Одлука о поништавању важи од момента утврђивања незаконитости акта.<ref>''Увод у право'', Радомир Д. Лукић, Будимир П. Кошутић, Београд, 2009., стр. 232-233.</ref><br />
<br />
''Кључна разлика'' између ништавости и рушљивости акта састоји се у следећем: ништаван акт не производи никаква правна дејства, док рушљив акт има правне последице све док не буде укинут.
 
==Напомене==
====Према сврси====
{{напомене}}
*Реститутивне - имају за циљ да пониште правно дејство незаконитог правног акта, отклоне правне последице које је он произвео, накнаде настале штете и врате стање у оно које је претходило доношењу незаконитог правног акта.
 
*Ретрибутивне - у ситуацијама када повреду и њене последице није могуће отклонити, примењује се ретрибутивна санкција, која има за циљ да казни починиоца незаконите материјалне (људске) радње.
{{РСР}}
 
==Међународне санкције==
Међународне санкције су ненасилне радње које предузима држава ([[Унилатерално|унилатералне]]) или више њих ([[Мултилатерално|мултилатералне]]) против других држава из политичких разлога.<br />
Постоји више врста међународних санкција:
*Дипломатске санкције - чини их велики број мера којима се ограничавају [[Дипломатија|дипломатски]] односи између две или више земаља. Представљају најчешћи, али истовремено и најблажи облик међународних санкицја јер се углавном своде на повлачење или протеривање [[Амбасадор|амбасадора]] уз ограничавање контаката [[Званичник|званичника]] тих земаља.
*Економске санкције - увођењем казнених царинских стопа на увоз робе, блокирањем извоза робе у одређену земљу или потпуног прекида било ког облика [[Трговина|трговине]], врши се притисак на [[Привреда|привреду]] дате земље. Циљ ових мера је промена неприхватљиве политике коју спроводи ова земља.
*Војне санкције - примена ових санкција има за циљ да се онемогуће неприхватљиве војне акције одређене државе. Блажи облик може бити [[Ембарго|ембарго]] на увоз војне опреме, нешто строжији облик је коришћење оружаних снага како би се спровела блокада неке државе, а као крајња мера може се предузети војна интервенција.
==Литература==
*''Појам права'', Никола Висковић, Сплит 1981.
*''Увод у право'', Радомир Д. Лукић, Будимир П. Кошутић, Београд 2009.
*''Structure and function in primitive society'', A.R.Radcliffe-Brown, c Routledge and Kegan Paul, 1952.
==Референце==
{{рефлист}}
==Спољашње везе==
* [http://www.un.org/News/ossg/fy.htm Sanctions on former Yugoslavia]
[http://www.ius.bg.ac.rs/ Правни факултет Универзитета у Београду]<br />
* [http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2005& Форум Б92: САД укинуле санкције]
[http://www.paragraf.rs/ Параграф (правна база)]<br />
[http://www.uiks.mpravde.gov.rs/cr/articles/ustanove-za-izvrsenje-krivicnih-sankcija/ Установе за извршење кривичних санкција]<br />
 
[http://www.nezavisne.com/novosti/svijet/Americki-Senat-odobrio-ekonomske-sankcije-Iranu-117540.html Економске санкције Ирану]<br />
[[Категорија:Санкције|*]]
 
[[da:Sanktion]]
==Види још==
[[de:Sanktion]]
[[Санкције СР Југославији|Санкције СРЈ ]]<br />
[[en:Sanctions (law)]]
[http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0025-8555/2006/0025-85550604469J.pdf Санкције као средство у спољној политици САД после хладног рата, ]
[[es:Sanción (Derecho)]]
[[fa:تحریم]]
[[hr:Sankcija]]
[[it:Sanzione]]
[[ja:処罰]]
[[lt:Sankcija]]
[[hu:Szankció]]
[[nl:Sanctie (straf)]]
[[pl:Sankcja]]
[[pt:Sanção]]
[[ru:Санкция]]
[[sv:Sanktion]]
[[uk:Санкція]]
62.800

измена